Говори српски да будеш адвокат

Данас у Србији постоји око 20 страних адвокатских канцеларија и њихов рад је потпуно нерегулисан. Зато је Адвокатска комора Србије одлучила да у нови закон о адвокатури унесе одредбе које ће врло прецизно одредити услове за регистровање и рад адвоката страних држављана на територији Србије.

– Прва добра ствар коју ћемо остварити увођењем страних адвокатских канцеларија у Закон о адвокатури јесте контрола и дисциплиновање њиховог рада. Србија је сада за њих елдорадо. Оне углавном раде највеће инвестиције у Србији, воде послове страних инвеститора, и то уз подршку многих министарстава. Када су схватили да не могу овде да оснивају консалтинг фирме које ће се бавити адвокатуром, јер се у Србији пружањем правне помоћи може бавити само адвокатура, они су заобишли закон тако што су ангажовали младе колеге, наше држављане, који су положили правосудни испит. Уписали су их у именик адвоката, купили њихов печат и факсимил за пет или три хиљаде евра и замолили их да никада не дођу у своје адвокатске канцеларије. Страни адвокати раде под њиховим печатима – објашњава Драгољуб Ђорђевић, председник Адвокатске коморе Србије.

Прва страна адвокатска канцеларија која се појавила у Београду, зове се „Херисон”, а међу познатијима су „Волф енд Тајс” и „Жид”.

Увођење страних адвокатских канцеларија у наше законодавство је захтев Светске трговинске организације нашој држави, која хармонизује своје право са правом Европске уније.

– То никако не значи, као што коментаришу неке колеге, да ће српски адвокати постати најамни радници страних адвокатских канцеларија. По закону није могуће да адвокат запосли адвоката, јер сваки од њих има свој печат и своју канцеларију – каже Ђорђевић, који председава комисији за израду новог закона о адвокатури.

Страни адвокати могу својим клијентима у Србији пружати правну помоћ самоиз области домицилног права земље из које потичу, а могу се бавити и правом Европске уније. За домаће право, клијент мора узети српског адвоката.

– Страни адвокат не може заступати грађане и фирме пред нашим судовима. Ми не желимо да будемо ксенофобични, али желимо да их уведемо у ред и у систем контроле Адвокатске коморе Србије. Јер сада имамо ситуацију да странке које су оштећене радом тих канцеларија не могу да се обрате Адвокатској комори Србије зато што немамо никакву ингеренцију над њиховим радом. Оне формално за нас нису овде – каже Ђорђевић.

Према нацрту Закона о адвокатури, који ће бити усвојен током лета, или најкасније на јесен, странци могу да се упишу у Именик адвоката страних држављана у једној од девет адвокатских комора у Србији. У том именику постојаће битна разлика између уписника „А” и уписника „Б”. Они који се упишу у уписник „А”, моћи ће само да пружају „усмене и писмене правне савете и мишљења из права матичне државе и међународног права”.

Адвокати страни држављани који се буду уписали у уписник „Б”, биће адвокати у правом смислу те речи, али претходно морају испунити услове који за странце уопште нису једноставни. Као прво, морају знати и говорити српски језик. Јер услов је да на српском језику положе правосудни испит пред државном комисијом. Следећи услов је адвокатски испит пред Адвокатском комором Србије. Из своје државе морају имати потврду о томе да обављају адвокатску делатност, у овереном преводу на српски језик, не старију од три месеца.

Чак и када се упише у уписник „Б”, страни адвокат може током прве три године да заступа и брани клијенте пред српским судовима искључиво заједно са адвокатом који је држављанин Републике Србије и који је уписан у именик адвокатске коморе.

– Страни држављанин мора најмање пет година да буде у адвокатури у нашој земљи да би могао самостално да ради као адвокат у пуном смислу и да заступа наше грађане пред судом. Будући да мора положити правосудни испит на српском језику, таквог страног адвоката можемо очекивати из Босне или из Хрватске или неке бивше југословенске републике тек за пет година – каже Драгољуб Ђорђевић.

Председник Адвокатске коморе Србије истиче да је добро што српска адвокатура законским решењима одређује услове под којима ће радити стране адвокатске канцеларије у Србији. У противном, могло би се десити да та правила одређује неко изван адвокатуре.

----------------------------------------------

Јавни интерес и правна помоћ

„Адвокатура је самостална и независна служба од јавног интереса која пружа правну помоћ”. То је дефиниција адвокатуре у нацрту новог закона. Прецизно су наведени сви услови који морају бити испуњени да би неко постао адвокат.

Адвокатска комора Србије је „обавезна, самостална и независна организација адвоката”, а самосталност и независност адвокатуре остварује се „организовањем адвоката у Адвокатску комору Србије”, као и „самосталним и независним обављањем адвокатских послова”.

----------------------------------------------

Достојност

„Сматра се да није достојно поверења за бављење адвокатуром лице из чијег се приватног и професионалног понашања, према околностима познатим у време доношења одлуке, може закључити да неће савесно обављати адвокатуру и чувати њен углед. Достојност поверења за обављање адвокатуре утврђује се у складу са општеприхваћеним моралним нормама и Кодексом професионалне етике адвоката”, пише у нацрту Закона о адвокатури.