Govori srpski da budeš advokat

Danas u Srbiji postoji oko 20 stranih advokatskih kancelarija i njihov rad je potpuno neregulisan. Zato je Advokatska komora Srbije odlučila da u novi zakon o advokaturi unese odredbe koje će vrlo precizno odrediti uslove za registrovanje i rad advokata stranih državljana na teritoriji Srbije.

– Prva dobra stvar koju ćemo ostvariti uvođenjem stranih advokatskih kancelarija u Zakon o advokaturi jeste kontrola i disciplinovanje njihovog rada. Srbija je sada za njih eldorado. One uglavnom rade najveće investicije u Srbiji, vode poslove stranih investitora, i to uz podršku mnogih ministarstava. Kada su shvatili da ne mogu ovde da osnivaju konsalting firme koje će se baviti advokaturom, jer se u Srbiji pružanjem pravne pomoći može baviti samo advokatura, oni su zaobišli zakon tako što su angažovali mlade kolege, naše državljane, koji su položili pravosudni ispit. Upisali su ih u imenik advokata, kupili njihov pečat i faksimil za pet ili tri hiljade evra i zamolili ih da nikada ne dođu u svoje advokatske kancelarije. Strani advokati rade pod njihovim pečatima – objašnjava Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije.

Prva strana advokatska kancelarija koja se pojavila u Beogradu, zove se „Herison”, a među poznatijima su „Volf end Tajs” i „Žid”.

Uvođenje stranih advokatskih kancelarija u naše zakonodavstvo je zahtev Svetske trgovinske organizacije našoj državi, koja harmonizuje svoje pravo sa pravom Evropske unije.

– To nikako ne znači, kao što komentarišu neke kolege, da će srpski advokati postati najamni radnici stranih advokatskih kancelarija. Po zakonu nije moguće da advokat zaposli advokata, jer svaki od njih ima svoj pečat i svoju kancelariju – kaže Đorđević, koji predsedava komisiji za izradu novog zakona o advokaturi.

Strani advokati mogu svojim klijentima u Srbiji pružati pravnu pomoć samoiz oblasti domicilnog prava zemlje iz koje potiču, a mogu se baviti i pravom Evropske unije. Za domaće pravo, klijent mora uzeti srpskog advokata.

– Strani advokat ne može zastupati građane i firme pred našim sudovima. Mi ne želimo da budemo ksenofobični, ali želimo da ih uvedemo u red i u sistem kontrole Advokatske komore Srbije. Jer sada imamo situaciju da stranke koje su oštećene radom tih kancelarija ne mogu da se obrate Advokatskoj komori Srbije zato što nemamo nikakvu ingerenciju nad njihovim radom. One formalno za nas nisu ovde – kaže Đorđević.

Prema nacrtu Zakona o advokaturi, koji će biti usvojen tokom leta, ili najkasnije na jesen, stranci mogu da se upišu u Imenik advokata stranih državljana u jednoj od devet advokatskih komora u Srbiji. U tom imeniku postojaće bitna razlika između upisnika „A” i upisnika „B”. Oni koji se upišu u upisnik „A”, moći će samo da pružaju „usmene i pismene pravne savete i mišljenja iz prava matične države i međunarodnog prava”.

Advokati strani državljani koji se budu upisali u upisnik „B”, biće advokati u pravom smislu te reči, ali prethodno moraju ispuniti uslove koji za strance uopšte nisu jednostavni. Kao prvo, moraju znati i govoriti srpski jezik. Jer uslov je da na srpskom jeziku polože pravosudni ispit pred državnom komisijom. Sledeći uslov je advokatski ispit pred Advokatskom komorom Srbije. Iz svoje države moraju imati potvrdu o tome da obavljaju advokatsku delatnost, u overenom prevodu na srpski jezik, ne stariju od tri meseca.

Čak i kada se upiše u upisnik „B”, strani advokat može tokom prve tri godine da zastupa i brani klijente pred srpskim sudovima isključivo zajedno sa advokatom koji je državljanin Republike Srbije i koji je upisan u imenik advokatske komore.

– Strani državljanin mora najmanje pet godina da bude u advokaturi u našoj zemlji da bi mogao samostalno da radi kao advokat u punom smislu i da zastupa naše građane pred sudom. Budući da mora položiti pravosudni ispit na srpskom jeziku, takvog stranog advokata možemo očekivati iz Bosne ili iz Hrvatske ili neke bivše jugoslovenske republike tek za pet godina – kaže Dragoljub Đorđević.

Predsednik Advokatske komore Srbije ističe da je dobro što srpska advokatura zakonskim rešenjima određuje uslove pod kojima će raditi strane advokatske kancelarije u Srbiji. U protivnom, moglo bi se desiti da ta pravila određuje neko izvan advokature.

----------------------------------------------

Javni interes i pravna pomoć

„Advokatura je samostalna i nezavisna služba od javnog interesa koja pruža pravnu pomoć”. To je definicija advokature u nacrtu novog zakona. Precizno su navedeni svi uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi neko postao advokat.

Advokatska komora Srbije je „obavezna, samostalna i nezavisna organizacija advokata”, a samostalnost i nezavisnost advokature ostvaruje se „organizovanjem advokata u Advokatsku komoru Srbije”, kao i „samostalnim i nezavisnim obavljanjem advokatskih poslova”.

----------------------------------------------

Dostojnost

„Smatra se da nije dostojno poverenja za bavljenje advokaturom lice iz čijeg se privatnog i profesionalnog ponašanja, prema okolnostima poznatim u vreme donošenja odluke, može zaključiti da neće savesno obavljati advokaturu i čuvati njen ugled. Dostojnost poverenja za obavljanje advokature utvrđuje se u skladu sa opšteprihvaćenim moralnim normama i Kodeksom profesionalne etike advokata”, piše u nacrtu Zakona o advokaturi.