Хеј, хајде да живимо!

За овај комад кажу да не може да пропадне. Црнохуморну комедију ‚‚Харолд и Мод” написао је амерички сценариста, глумац, редитељ и продуцент. Као сценарист Колин Хигинс зна како се пишу уравнотежене, ни одвише дубоке, ни тешке, ни ризично површне, сентименталне реплике, реченице, дијалози. Као редитељ, Хигинс зна какви су ликови и емотивна клима пожељни у комаду који рачуна на симпатије и разумевање публике. Глумац, Хигинс зна шта је улога коју воли свака позоришна звезда. И најзад, као продуцент, Колин Хигинс зна да је то мешавина суза и смеха, дирљивости и хумора, нежности и неочекиваности.

У причама и данас живи Мод Лукијанове, и Харолд Милана Ерака. Представу је пре тридесетак година, на истој сцени, поставио Паоло Мађели. „Харолд и Мод” у режији Милана Караџића, са Миленом Дравић као Мод, и Петром Бенчином као Харолдом је нова, по много чему другачија поставка и прича, али прича која ће се, верујем, такође дуго причати и препричавати. Нема сумње „Харолд и Мод” је мајсторски скројен комад у коме уживају и извођачи и гледаоци.

Није пресудно што је у овој црнохуморној комедији Мод жена, готово старица, а Харолд мушкарац, готово адолесцент. У Караџићевом тумачењу наслов Хигинсовог комада могао би бити Хеј, пусти глупости и гњаваже мамине, лудорије девојачке, формализме инспекторске, мани глупи животни протокол и ритуале, или кратко, хајде да живимо. Живот је чудо, какве године, какви бакрачи, какви мушкарци, какве жене. Лудо, лудо ваља волети живот, ништа ти осим то мало живота није дато, ни важно, немој да га проћердаш у глупостима. Умети волети и биљку и фоку, па и оног који те не разуме, и не воли, који те сматра ћакнутим. Прави се луд, окрени леђа онима који би да те утерају у полицијски, или мамин Ред и Поредак. Не допусти им да живе уместо тебе, да ти звоцају, бирају књиге и девојке, уче те лепом понашању, животу као гомили уведених обавеза, правила, навика, традиције.

Нико те не примећује, и не зарезује Харолде, па ти ћеш наћи начина да их запрепастиш, да их приволиш да те примете, узми у обзир! Онај ко живи по своме, малчице је откачен, као и Мод Милене Дравић, или је чудак, као Харолд Петра Бенчине. Извесна мера необичности, да не кажем лаког лудила, разоткрива површну истину, нормалност која спутава, прелази у досаду и рутину, у шаблон.

И Милена Дравић као Мод, и Петар Бенчина као Харолд, афирмишу побуну и глаголе живети, волети, сањати, а то није исто што и обављати једну од могућих функција у коју ће вас увести један од толиких „дресера” на које наилазите на својој животној стази. Постоје другачији људи, другачија мишљења, небројиве врсте блискости, нежности, сродности, љубави. Постоји и љубав прва, и љубав последња. Постоји радост живљења и у животу који се ближи крају. Можда тада баш, интензивна, прелазна, запаљива. Доброта и љубав, разоружавају зло. Смех и сузе су овде близу, готово у истом уздаху. У сваком трену на једном крају света пада суза док другде младост пуца од смеха! Утешно: живот се живи „по правилима службе”. Он је та вода која те одржава, из које не даш да те избаце до последњег даха.

Представа Милана Караџића је усредсређена на таленат, глумачке склоности и потенцијале Милене Дравић. Њена Мод је очаравајуће доброћудна, духовита, откачена, жовијална, брзорека и доброхотна старица, биће које песничким, готово надреалистичким хумором, брани животност од опуномоћених пуњених птица, званичника које њен искорак из нормалног, њена доброта и незлобивост, разоружавају. Миленина Мод не тугује одвише; иде хитро кроз живот, отима се предрасудама, „прави се Тоша”, нуди доброту, разумевање. Ако вам не измами сузе, засмејаће вас, очарати наивношћу, мишкинском добротом. Шта да радиш са добрим човеком који се не држи Реда и Правила, али те плени невиђеном животном озареношћу.

Харолд Петра Бенчине, момак у побуни и протесту, са разлогом, али без довољно животне опседнутости и зрачности. Строгост потресних и брижних мајки које сваки час само што нису пале у несвест пред неочекиваним гестовима своје деце, са довољно бриге, али и хумора и ироничне запрепашћености, тумачи Весна Чипчић као госпођа Чејзи. Инспектора Бернарда Драган Петровић Пеле није схватио одвише озбиљно.

Настојао је да покаже своје неразумевање, збуњеност па и слабост пред особама каква је Мод. Баш је чудна ова жена, као да каже инспектор, а ко зна, можда ни ја нисам увек у праву! Три удаваче из модерног девојаштва, оне које за себе кажу да их за све, мање-више, „боли уво” играју Јелисавета Орашанин, Данина Јефтић и Нађа Маршићевић. У осталим улогама Ивана Николић, Љубомир Бандовић, Слободан Ћустић, Бора Ненић, Матеја Поповић. Музика, за меланхоличне, и за шаљивчине Зоран Ерић. Сценографија Герослава Зарића, једноставна и функционална.

Представа за све узрасте и расположења.