Hej, hajde da živimo!

Za ovaj komad kažu da ne može da propadne. Crnohumornu komediju ‚‚Harold i Mod” napisao je američki scenarista, glumac, reditelj i producent. Kao scenarist Kolin Higins zna kako se pišu uravnotežene, ni odviše duboke, ni teške, ni rizično površne, sentimentalne replike, rečenice, dijalozi. Kao reditelj, Higins zna kakvi su likovi i emotivna klima poželjni u komadu koji računa na simpatije i razumevanje publike. Glumac, Higins zna šta je uloga koju voli svaka pozorišna zvezda. I najzad, kao producent, Kolin Higins zna da je to mešavina suza i smeha, dirljivosti i humora, nežnosti i neočekivanosti.

U pričama i danas živi Mod Lukijanove, i Harold Milana Eraka. Predstavu je pre tridesetak godina, na istoj sceni, postavio Paolo Mađeli. „Harold i Mod” u režiji Milana Karadžića, sa Milenom Dravić kao Mod, i Petrom Benčinom kao Haroldom je nova, po mnogo čemu drugačija postavka i priča, ali priča koja će se, verujem, takođe dugo pričati i prepričavati. Nema sumnje „Harold i Mod” je majstorski skrojen komad u kome uživaju i izvođači i gledaoci.

Nije presudno što je u ovoj crnohumornoj komediji Mod žena, gotovo starica, a Harold muškarac, gotovo adolescent. U Karadžićevom tumačenju naslov Higinsovog komada mogao bi biti Hej, pusti gluposti i gnjavaže mamine, ludorije devojačke, formalizme inspektorske, mani glupi životni protokol i rituale, ili kratko, hajde da živimo. Život je čudo, kakve godine, kakvi bakrači, kakvi muškarci, kakve žene. Ludo, ludo valja voleti život, ništa ti osim to malo života nije dato, ni važno, nemoj da ga proćerdaš u glupostima. Umeti voleti i biljku i foku, pa i onog koji te ne razume, i ne voli, koji te smatra ćaknutim. Pravi se lud, okreni leđa onima koji bi da te uteraju u policijski, ili mamin Red i Poredak. Ne dopusti im da žive umesto tebe, da ti zvocaju, biraju knjige i devojke, uče te lepom ponašanju, životu kao gomili uvedenih obaveza, pravila, navika, tradicije.

Niko te ne primećuje, i ne zarezuje Harolde, pa ti ćeš naći načina da ih zaprepastiš, da ih privoliš da te primete, uzmi u obzir! Onaj ko živi po svome, malčice je otkačen, kao i Mod Milene Dravić, ili je čudak, kao Harold Petra Benčine. Izvesna mera neobičnosti, da ne kažem lakog ludila, razotkriva površnu istinu, normalnost koja sputava, prelazi u dosadu i rutinu, u šablon.

I Milena Dravić kao Mod, i Petar Benčina kao Harold, afirmišu pobunu i glagole živeti, voleti, sanjati, a to nije isto što i obavljati jednu od mogućih funkcija u koju će vas uvesti jedan od tolikih „dresera” na koje nailazite na svojoj životnoj stazi. Postoje drugačiji ljudi, drugačija mišljenja, nebrojive vrste bliskosti, nežnosti, srodnosti, ljubavi. Postoji i ljubav prva, i ljubav poslednja. Postoji radost življenja i u životu koji se bliži kraju. Možda tada baš, intenzivna, prelazna, zapaljiva. Dobrota i ljubav, razoružavaju zlo. Smeh i suze su ovde blizu, gotovo u istom uzdahu. U svakom trenu na jednom kraju sveta pada suza dok drugde mladost puca od smeha! Utešno: život se živi „po pravilima službe”. On je ta voda koja te održava, iz koje ne daš da te izbace do poslednjeg daha.

Predstava Milana Karadžića je usredsređena na talenat, glumačke sklonosti i potencijale Milene Dravić. Njena Mod je očaravajuće dobroćudna, duhovita, otkačena, žovijalna, brzoreka i dobrohotna starica, biće koje pesničkim, gotovo nadrealističkim humorom, brani životnost od opunomoćenih punjenih ptica, zvaničnika koje njen iskorak iz normalnog, njena dobrota i nezlobivost, razoružavaju. Milenina Mod ne tuguje odviše; ide hitro kroz život, otima se predrasudama, „pravi se Toša”, nudi dobrotu, razumevanje. Ako vam ne izmami suze, zasmejaće vas, očarati naivnošću, miškinskom dobrotom. Šta da radiš sa dobrim čovekom koji se ne drži Reda i Pravila, ali te pleni neviđenom životnom ozarenošću.

Harold Petra Benčine, momak u pobuni i protestu, sa razlogom, ali bez dovoljno životne opsednutosti i zračnosti. Strogost potresnih i brižnih majki koje svaki čas samo što nisu pale u nesvest pred neočekivanim gestovima svoje dece, sa dovoljno brige, ali i humora i ironične zaprepašćenosti, tumači Vesna Čipčić kao gospođa Čejzi. Inspektora Bernarda Dragan Petrović Pele nije shvatio odviše ozbiljno.

Nastojao je da pokaže svoje nerazumevanje, zbunjenost pa i slabost pred osobama kakva je Mod. Baš je čudna ova žena, kao da kaže inspektor, a ko zna, možda ni ja nisam uvek u pravu! Tri udavače iz modernog devojaštva, one koje za sebe kažu da ih za sve, manje-više, „boli uvo” igraju Jelisaveta Orašanin, Danina Jeftić i Nađa Maršićević. U ostalim ulogama Ivana Nikolić, Ljubomir Bandović, Slobodan Ćustić, Bora Nenić, Mateja Popović. Muzika, za melanholične, i za šaljivčine Zoran Erić. Scenografija Geroslava Zarića, jednostavna i funkcionalna.

Predstava za sve uzraste i raspoloženja.