Сирене су управо изумрле

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 7. јуна – „Сирене постоје, али су управо постале изумрла врста.”

Ово је „телеграм” са „Твитера”, са адресе која садржи скраћеницу „Бритиш петролеума”, британске мултинационалне корпорације чија је нафтна бушотина изазвала највећу еколошку катастрофу у америчкој историји – и која последњих недеља као алтернативни извор информација има све више следбеника. Засад анонимни аутори кратких порука о последицама изливања енормних количина сирове нафте користе метафоре и сатиру којима демистификују званична саопштења која сувим језиком више заташкавају него што објашњавају шта се заправо догађа.

Што се службеног тиче, преко викенда су коначно почеле да пристижу охрабрујуће вести. Најновија операција постављања специјалне куполе са цревима која нафтни гејзир делимично спроводе до танкера на површини даје резултате. БП је саопштио да се тако прихвата већ 10.500 барела дневно.

То свакако доноси извесно смирење, с обзиром на процене америчких нафтних експерата да се од 20. априла, када је експлодирала па потонула истраживачка платформа око 80 километара од обале државе Луизијана, у Мексички залив излива између 12.000 и 19.000 барела (1,4 до 2,2 милиона литара) нафте дневно.

Овај делимични успех олакшава ситуацију у „Бритиш петролеуму”, а донекле ублажава и политички притисак на Обамину администрацију у Вашингтону, оптуживану да не чини довољно да се изливање заустави и да председник у овој кризи у довољној мери не показује да „командује”.

БП је за заустављање изливања досад потрошио 1,25 милијарди долара, а процене су да ће укупна штета бити много, много већа. Нафтна мрља већ запљускује обале четири америчке државе, а масне наслаге виђене су и у радијусу од 300 километра од „епицентра”.

Овдашњи званичници су већ помирени да ће нафта да се излива све до августа, када буде довршена прва од две алтернативне бушотине од којих се очекује да смање притисак на постојећој и реше проблем. А у међувремену се обелодањују прве научне прогнозе у дугорочној еколошкој штети и последицама које ће се, како се поручује – осећати деценијама.

Није при том само реч о чишћењу плажа и делте реке Мисисипи – дакле онога што се види. Поморски биолози су много више забринути због „сирена”: судбине морских створења из дубине океана. Посебност ове индустријске несреће је наиме у томе што се тако нешто први пут догодило на дубини од 1.500 метара, где постоји животна средина о којој се недовољно зна.

Због тога је и све последице које изазива шиштање коктела вреле нафте и метана тешко докучити. Научни консензус је у овом моменту постигнут једино око тога – да ће бити тешке.

Између осталог и због тога што је БП употребио веома велике количине специјалног разређивача – око 22 милиона литара на површини и 94 милиона непосредно на изворишту – решен је један проблем: мрља није више била толико видљива, али је створен други – испод површине су створене „реке нафте” разбијене у ситне капљице, које смањују количину кисеоника у води и на живе организме делују и као директан отров.

Жртве овога нису толико фотогеничне као мртве птице, корњаче и рибе, али су последице много опасније. Стручњаци са овдашњих универзитета указују да се уноси драстичан поремећај у еколошки систем и у ланац исхране са последицама које засад не могу да се предвиде. Свако од створења из дубине, од медуза, преко многих црвића до коралних гребена и планктона има неки разлог постојања и неку улогу у тој животној средини која ће сада бити драстично промењена, мада нико засад не може да објасни како.

Милан Мишић