Нисам крив због клизишта

Ситуација у поплављеном Трговишту више није алармантна, јер радови под покровитељством Министарства за инфраструктуру напредују по плану. Миодраг Трифуновић из Саобраћајног института ЦИП, задужен је за координацију са извођачем радова, предузећем „Путеви” из Врања и неколико пута дневно је са њима у контакту. Тренутно се прави бујична преграда са преливом, која ће бити висока три и по метра, објашњава Трифуновић за „Политику”, додајући да је и даље присутна опасност да „клизиште сиђе нагло и у великим количинама”:

– У овом тренuтку је ситуација у потпуности под контролом. Јуче су направљени ископи и довучен је материјал, око 1.500 кубика камена. Преостаје још уграђивање камена и бетонирање. Очекујем да би ова, најважнија фаза, била завршена за десетак дана, после чега ће највећа опасност по Трговиште бити отклоњена. И даље постоји могућност да настане бујица која за 12 сати може да прерасте у рушилачки талас.

Трифуновић додаје да се радови изводе на месту где је била стара електрана. Наш саговорник открива и могући узрок настанка опасног клизишта, које већ скоро месец дана држи у страху мештане Трговишта, а српске спасилачке службе у највишем степену приправности – због могућности да се 300.000 кубика земље нагло сручи у реку Трипушницу.

– Ово клизиште силази већ две деценије. Истражујући по терену, открио сам и вероватни узрок зашто је то клизиште прорадило. Док сам осматрао околину клизишта, уочио сам остатке некаквих профила на обалама Трипушнице. Широј јавности то није познато, али баш на месту клизишта некада је била брана! Служила је за производњу електричне енергије за Трговиште. Она се у једном тренутку срушила, негде седамдесетих година. Да ли због неке људске делатности или због неодржавања, у овом тренутку не могу да кажем. Била је висока, по мојој процени, око четири-пет метара. Имала је опточни канал и снабдевала је електрану. Клизиште је вероватно кренуло после нестанка бране – открива Трифуновић.

Трагом Трифуновићевог открића, покушали смо да утврдимо порекло бране и како је срушена. Мештани нису били вољни да о томе много говоре, али смо ипак пронашли Томислава Митића (77) који није био изненађен нашим питањем.

– Тачно је. Ја сам лично градио брану 1965. године! Тешком муком, са још неколико радника. Мало од бетона, мало од дрвља и камења. Није то било ништа посебно, обична браница, са малим падом. Била је висока три, а дугачка 10 метара. Кад надође Трипушница, ми отворимо испусте и вода оде. Тадашњи председник општине је стално говорио: може и без тога, може и без тога. Али, ја сам био упоран и на крају сам га убедио да је изградимо. Било је то тачно на месту где сада брдо клизи. Али, једног дана дошла је јака вода, као ова недавно што је била, и то све почистила! Тврдим да клизиште није настало због моје бране, већ је постојало и пре тога, због извора у том брду – уверава Митић.

Хидроинжењер Трифуновић, међутим, има другачије мишљење.

– Са клизиштима је као и са кућом. Почиње да се љуља када је угрожен темељ. „Темељ” овог клизишта била је акумулација коју је брана стварала. Када је вода одједном нестала, није више имало шта да држи ту земљу и она је почело да клизи –сматра стручњак ЦИП-а.

Бојан Билбија