Опасност вреба из земље

Специјално обучени пиротехничари данас ће почети разминирање на локацијама "Засеке" и "Заштитни насип 2" код села Јамена, општина Шид. Овај деликатан посао, под контролом Центра за разминирање из Београда, на међународном тендеру додељен је фирмама "Роел" из Немачке и "Стоп мајнс" из Републике Српске.

– Минска поља од 1991. године налазе се у пограничном појасу према Хрватској на површини од око 4,3 квадратна километра. У септембру почиње разминирање и на локацији "Расовата", такође код Јамене. Ако све буде текло по плану, до 2008. године подручје према Хрватској биће разминирано – каже за "Политику" Петар Михајловић, директор Центра за разминирање.

Подршка САД

Ово тело је државни орган и средства за његов рад издвајају се из буџета Србије. Можда би неко на основу назива помислио да су запослени опремљени детекторима и заштитним оделима, али није тако. Центар за разминирање заправо посредује између државе и пиротехничара, задужен је за израду неопходних елабората и спровођење одговарајућих прописа и стандарда. За разминирање се издвајају и значајне донације из иностранства, а тендери и трансакције обављају се преко Међународне фондације за разминирање и помоћ жртвама мина (ITF) са седиштем у Љубљани, са надлежностима за југоисточну Европу.

– Разминирање поменутих минских поља према Хрватској финансирају немачка и норвешка влада. Пре неколико дана почели су и важни радови на Копаонику, где разминирање финансирају владе Србије и САД – објашњава Михајловић.

По његовим речима, стране владе нерадо финансирају разминирање комерцијалних површина, као што су скијалишта на Копаонику. Американци су спремни да помогну и на тим пословима, с тим што улажу евро на сваки евро који је за ту сврху издвојила држава. Влада Србије издвојила је пола милиона евра, САД још толико и тако је започело разминирање на локацијама "Дубока 1", "Крчмар 1" и "Крчмар 2" после чега ће бити омогућена изградња жичаре "четвороседишнице".

– На Копаонику се налазе неексплодиране касетне бомбе, мада није искључено да има и класичних авио-бомби. Деминери приликом детаљног претреса терена налазе свашта, па је тако код срушеног хотела "Бачиште" уз касетне пронађена и једна ручна бомба коју је неко ту одбацио. Чишћење од касетних бомби, које се у Србији налазе на више локација на укупној површини од 24 квадратна километра, захтева специфичан приступ – каже Михајловић.

Пројектил на Звездари

Наш саговорник истиче да је важно разликовати војно од хуманитарног разминирања, које спроводи Центар. Док војска терен чисти да би преко њега прешла, хуманитарно разминирање обавља се по строжим стандардима са циљем да се избегну каснија страдања, односно да се сведу на теоријски минимум. Све државе у региону имају сличне центре, праве се детаљни пројекти разминирања сваке локације, а посао се добија преко међународног тендера, углавном преко ITF. У Србији постоје четири фирме које се баве разминирањем, од којих је најактивнија "ПМЦ инжењеринг". У Хрватској и БиХ постоји знатно више таквих фирми, будући да су и веће површине под минама. Фирме раде по целом региону, па су тако на по једној локацији на Копаонику ангажоване фирме из Загреба и Сарајева, док на трећој ради наш "ПМЦ инжењеринг".

– Значајан посао обављен је у Нишу, где су од касетних бомби очишћени простори Дуванске индустрије, индустријске зоне, болнице и насеља Дуваниште. Остало је да се по највишим стандардима "очисти" део аеродрома, као и део града око СЦ "Чаир" – каже Михајловић, наглашавајући да се претпоставља да касетних бомби има и на извесним површинама код Сјенице, Куршумлије, Краљева и Владимираца код Шапца.

Тешке класичне авио-бомбе налазе се на још 43 локације у Србији, реч је о укупно 60 пројектила. Вађење једне бомбе кошта између 100.000 и 200.000 евра. Многе бомбе су успешно уклоњене, али једна још увек чека финансијера. Реч је о јединој преосталој бомби на подручју Београда, на Звездари, која је тако дубоко под земљом да је тешко лоцирати. Види се рупа где је пала, која одговара ширини бомбе, пронађени су њени стабилизатори, али је тело бомбе прогутала земља. Сматра се да је тако дубоко да не угрожава становништво, инвеститори се устежу јер су неопходна средства већа од уобичајених, али Центар за разминирање не одустаје од намере да уклони и последњу неексплодирану бомбу из престонице.