Понедељак, 15.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

"Ђавољом жицом" до слободе

ШАБАЦ – Полиција Тузланског кантона ухапсила је уочи протеклог викенда Санела Арсланија, рођеног 1975. године у Келну (Немачка), који је у ноћи између 2. и 3. јула ове године побегао из притворске јединице Казнено-поправног завода у Шапцу. Арслани је држављанин БиХ са пребивалиштем у Живиницама, а на овим просторима важи за једног од најпознатијих крадљиваца аутомобила. У притвору у Шапцу налазио се због суђења за више провалних крађа, почињених у марту и априлу 2006. године на подручју ове општине.

Бегунац је пресекао све четири решетке на прозору ћелије, која се налази на првом спрату КПЗ, а потом се спустио у двориште уз помоћ "ужета" од постељине. Његово одлазак нико од стражара није приметио, иако је установа обезбеђена и видео камерама. Остали притвореници наводно су спавали и такође ништа нису чули ни видели. Решетке на ћелији Арслани је пресекао уз помоћ такозване ђавоље жице, која му је највероватније дотурена споља, приликом посете из Зворника.

Према речима комесара полиције Тузланског кантона Ивице Дивковића, након бекства из шабачког затвора Арслани је дошао у Тузлу, и посредством других особа уселио се у изнајмљени стан у насељу Ступине, где се крио последњих седам дана. Дању је, такође преко посредника наручивао храну коју су му углавном доносили таксисти, не знајући о коме је реч.

Полиција му је ушла у траг недељу дана раније, када је пронађено једно од два недавно украдена возила, које је било остављено поред језера Модрац. Отисци прстију узети са аутомобила одговарали су Арсланију, што је био добар знак да се налази на подручју Тузланског кантона.

Бегунац из шабачке притворске јединице, за којим је била расписана међународна потерница и за кога су заинтересоване све полиције у региону, лоциран је када је затражио откуп за друго возило. У добро организованој акцији изненадили су га у изнајмљеном стану припадници јединице за подршку МУП-а Тузланског кантона, тако да није имао времена за било какву реакцију.

Иако ће шабачко правосуђе затражити његово изручење, Арслани ће сигурно дуже времена остати на "оперативној обради" у полицији Тузланског кантона. Овде се основано сумња да је повезан са десетинама крађа аутомобила у БиХ и земљама окружења. Његовим хапшењем, наводно, већ је почело да се одмотава клупко ауто-мафије која је годинама харала на подручју Тузле, Зворника, Бијељине, Бањалуке, Сарајева, али и Шапца.

Санел Арслани је после хапшења наводно признао да је почетком ове године украо и теренско возило, које је користио министар унутрашњих послова Тузланског кантона Сеад Омербеговић. Џип је продао у Зворнику за 3.500 евра, а наводно је завршио на "црном тржишту" у Србији.

--------------------------------------------------------------------------

Спрега са Абу Хамзом

Колико је Санел Арслани опасан криминалац говори и податак да је у фебруару 2003. године био један од организатора десетодневне побуне у Казнено-поправном заводу Зеница. Затвореници су хтели да запале комплету установу и домогну се града, а осујећени су тек акцијом 160 специјалаца и 120 стражара из четири КПЗ-а у БиХ.

Међу вођама побуне идентификовани су и Абу Хамза, Ханефија Пријић, Виктор Думанчић, Елвир Пољо, Сабахудин Карић...

Карај Камил Бин Али, познат као Абу Хамза (осуђен на седам година затвора због убиства сународника Арапина у Зеници) налази се на видео-снимку бруталне ликвидације српских заробљеника. За време побуне, хрватски медији су објавили да је Абу Хамза био и организатор насилног обрезивања и исламизације 55 католика у КПЗ Зеница.

Ханефија Пријић, звани Парага, током грађанског рата био је командант "зелених беретки", потом инспектор у МУП-у и већник у родном Горњем Вакуфу. По захтеву Хашког трибунала осуђен је на 15 година затвора због убиства тројице италијанских хуманитараца 29. маја 1993. године.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.