Поштари звоне милионерима

Поштари од данас на адресе најбогатијих у Србији носе позиве Пореске управе милионерима – политичарима, спортистима, саветницима, естрадним уметницима, менаџерима, власницима фирми... и свима онима за које се основано сумња да су утајили порез или да поседују имовину вреднију од 300.000 евра коју нису пријавили. И тако оштетили државну касу.

Ово је за "Политику" потврдио Владимир Илић, директор Пореске управе Србије, наглашавајући да од данас почиње уручивање позива свима онима који су по Закону о пореском порезу и пореској администрацији донетом 1. јануара 2003. године били у обавези да пријаве имовину вреднију од 300.000 евра и плате за то порез.

Илић је истакао да ће позиви најпре отићи на адресе двадесетак пореских обвезника за које се објективно сумња да су стекли имовину већу од 300.000 евра, а да се порекло новца, којим је све то купљено, не зна, као и да су самим тим утајили порез.

Иако Илић није јуче желео да помене имена оних који ће "пробити лед" и од којих ће кренути унакрсна процена имовине и годишњих примања, извесно је да се ради о бизнисменима који имају своје фирме или су у периоду од 1. јануара 2003. године купили неку друго предузеће и наставили са уносним послом.

Сви они, потврђују у Пореској управи, биће позвани да дају изјаву, односно објасне одакле им сав тај иметак ако се из приложеног види да су њихова примања неупоредиво мања. Рок за пријаву је осам дана, каже Илић.

Уколико се у овом року обвезник не јави Пореској управи, према Закону следи наплата казне од 5.000 до 50.000 динара, али убрзо затим и пријава полицији како би обвезник био приведен и саслушан.

Интересантно је, међутим, да према подацима порезника у Србији има само око 10.000 оних чија имовина вреди пет или 10 пута више од прописаног лимита од 300.000 динара. На питање да ли ће се међу првопрозваних двадесет кроз осам дана наћи неко и из овог "друштва" порезници јуче нису хтели да открију. Само су додали да ће наредних дана на тесту бити и преостали за које се сумња да свесно таје порез.

Иако је Закон о пореском поступку и пореској администрацији донет још пре три године, у Пореској управи тврде да тек по доношењу правилника о унакрсној процени може да се примењује, те се позиви због тога уручују први пут данас.

Иначе, лимит од 300.000 евра је узет као објективна претпоставка да човек за живота поштеним радом може управо толико да заради.

Буџет је, како потврђују порезници, само по основу утаје пореза оштећен за око 10 одсто годишње прихода по том основу. Држава, како су израчунали, изгуби бар један аграрни буџет.

На питање да ли то практично значи да ће се на удару порезника наћи само они који су од тог дана до данас стекли имовину већу од 300.000 евра или и они који су то чинили током деведесетих, а који данас имају империје по Србији, у Пореској управи кажу да ће се закон односити на све који из било ког разлога нису пријавили оно што поседују.

Убацивањем у процедуру порезници тачно знају шта је неко имао 1. 1. 2003. када је имовину пријавио, а чиме располаже пет и по година касније. Као и да ли је та разлика у иметку стечена поштеним радом, односно регуларно пријављеним годишњим примањима или не.

Уколико се потврде сумње да је реч о криминалним радњама, јер власник не може да објасни одакле му паре за све што има, следи не само кривична пријава за класичну утају пореза већ и нови обрачун основице за порез.

Унакрсна процена пореске основице подразумева да се порез на доходак грађана може утврдити и као разлика између вредности нето имовине на крају и на почетку календарске године, увећане за процењене издатке за приватне потребе, с једне и пријављеног дохотка с друге стране.