"Делтин" раскорак

Распоред снага међу трговинама на мало у Србији доста је неуједначен, нема монопола, па нам, уколико желимо међу развијени европски свет, предстоји велико сређивање "терена". Јер, тамо се економија заснива на принципима слободног тржишта и конкуренције пре свега, због чега европске институције и инсистирају на законима којима се она штити. Србија је најпре каснила са доношењем Закона о заштити конкуренције. Пропис је стигао тек пошто је приватизација готово приведена крају и тржиште се већ формирало. Због тога смо, вероватно, својевремено и добили од Европске уније "слабу" из конкуренције, што је држави био довољан сигнал да преиспита узроке. Неки кораци су учињени, међутим недовољно те се наше тржиште и даље сматра нестабилним за улагања, каже за наш лист др Дијана Марковић-Бајаловић, заменик председника Савета Комисије за заштиту конкуренције, која ради тек пет месеци, али, чини се, већ оставља утисак тела које ће истрајати на принципима на којима инсистира Европска унија.

Може ли ово независно тело да уреди и унапреди тржиште на коме су најпре створене велике газде, а онда да донесе прописе по којима то није допуштено?

– Само постојање Комисије је већ корак напред, али је погрешно уверење да је наша улога само да штитимо потрошача. Ми смо ту да подстакнемо конкуренцију, да мотивишемо тржишне играче да изађу на међународну сцену. Закон није идеалан и биће му потребне измене како бисмо ефикасније и делотворније радили. Наш циљ није ни само да кажњавамо. Стремимо томе да јавност постане свесна да ово тело постоји и да учесници на тржишту разумеју шта је дозвољено а шта недопуштено понашање у тржишној утакмици, каже наша саговорница.

Комисија се посебно ових дана нашла у центру пажње јавности пошто је обелоданила решење којим не одобрава такозвану концентрацију, односно продају акција Це-маркета Делти. Шта је спорно у овом случају?

– Делта је спровела концентрацију без подношења захтева Комисији. Било је ту и раскорака у времену. Закон о заштити конкуренције је на снагу ступио у септембру, а они су захтев поднели Министарству трговине (које је тада обављало послове антимонополске комисије) у јануару и то тек након што су у регистар Агенције за привредне регистре уписали куповину акција. У мају смо преузели предмете од министарства и почетком јула у овом случају донели одлуку да се концентрација не дозвољава – објашњава др Бајаловић и додаје да су марже у трговини доста високе као последица лоше тржишне структуре, а концентрацијом се још више смањује број конкурената.

Решења су коначна и Пример Це је већ поднео тужбу Врховном суду у управном поступку. Спор је у току и на суду је да утврди законитост решења – да га потврди или одбије. У овом случају ништа не може бити враћено у првобитно стање (јер тако предвиђа Закон), али Делта, уколико Врховни суд потврди решење Комисије, може бити кажњена и до 10 одсто укупног годишњег прихода, који је током прошле године, према подацима из Делта холдинга, износио готово милијарду евра.

– Овом концентрацијом се посебно спречава конкуренција на тржишту Београда. То има последице и по потрошаче, кроз превисоке марже, а на основу документације коју смо добили у Министарству трговине, марже су високе код доминантних учесника на тржишту, а не код свих.

Шта је доминантан положај и како се он утврђује?

– Он се најпре утврђује тржишним уделом и процентом удела на тржишту. Републички завод за статистику води евиденцију о томе по шифрама делатности, вредности продаје или обимом промета. По Закону о статистичким истраживањима, они, међутим, немају право и да их објављују тако да су тачни показатељи нешто што нема ни Комисија за заштиту конкуренције него их тражи од статистике – каже наша саговорница.

Онај ко има 40 одсто од релевантног тржишта, а то може да буде и тржиште у ужем смислу (на пример београдско), на њему је терет доказивања да није доминантан. Немачки закони прописују да то може да буде највише трећина тржишта, док је у Аустрији недавно концентрација забрањена у случају трговинског ланца који је имао између 27 и 32 одсто тржишног колача. Свака европска земља има своје национално тело за заштиту конкуренције, док контролу концентрација европских димензија и посао заштите конкуренције на нивоу европског тржишта обавља Европска комисија. Колико је питање конкуренције важно у европским земљама показује и чињеница да само у случају повреде правила конкуренције Европска комисија има право да изриче казне.

– У утврђивању доминантног положаја још се контролише снага преосталих конкурената, потенцијалне конкуренције, али и укупна финансијска моћ учесника. Јер у теорији постоји и термин "предаторског понашања" када моћни буквално уништавају конкуренцију ценама које су далеко испод тржишних, јер могу то да финансирају. Није занемарљив ни појам "застрашујућег ефекта" који код конкуренције изазивају јаке и доминантне компаније.