Трговци продају и бајату робу

У готово свакој шестој контрoлисаној продавници у Србији инспектори Министарства пољопривреде пронашли су барем један прехрамбени производ чији је рок трајања истекао, док су у трећини малопродаја уочили барем једну неправилност приликом недавне контроле рокова трајања и декларисања робе. То показују последњи резултати обиласка 824 малопродајна објеката у 96 градова и општина.

– Код 141 прометника пронађен је бар један производ са истеклим роком трајања, што је око 17 одсто објеката, а у 256 објеката констатована је барем нека неправилност, што је око 31 одсто контролисаних. Ван промета стављено је 19.650 килограма прехрамбених производа у вредности од око четири милиона динара – каже Ненад Вујовић, начелник Одељења за безбедност хране пољопривредне инспекције.

Под лупом инспектора били су прехрамбени производи попут хлеба, пецива, тестенина, жита, брашна, шећера, уља, маргарина, свежег воћа и поврћа, воћних сокова, кафе, чаја, зачина, какаоа, крема и чоколадних производа, додатака јелима, супа, сосова...

Подаци, ипак, постају умирујући уколико се „у једначину” убаци број контролисаних намирница.

– Контролисано је око 140.000 врста артикала од којих је код 1.140 производа истекао рок трајања, односно број производа који не одговарају важећим правилницима креће се испод један одсто – кажу у Генералном инспекторату Министарства пољопривреде.

Поднето је 275 захтева за покретање прекршајног поступка, 72 пријаве за привредни преступ и 82 решења за отклањање недостатака, додали су у Генералном инспекторату.

Осим рокова трајања, инспектори су контролисали и декларације производа. Да је реч о великој бољци произвођача, потврђују резултати по којима је на више од хиљаду производа декларација била неисправна.

– Код 1.129 производа декларација није била у складу са прописима. Код 40 артикала назив робе није био адекватно наведен, 41 није имао одговарајући списак састојака, а етикете на 65 производа нису имале наведену адресу произвођача – прецизирали су у Министарству пољопривреде.

Највећи број неправилности уочен је код робе која се продаје у ринфузном стању, па је тако код 751 производа који се не продаје упакован уочен недостатак у декларисању. И док ће многи произвођачи и увозници хране стога морати да се уозбиље, за утеху је то што се пропусти односе на ситна слова која, нажалост, мало ко од потрошача и чита, а не на састав намирница.

– Декларација мора да садржи назив производа, списак састојака, нето количину, рок употребе, услове чувања, серију, адресу произвођача, назив субјекта који је паковао производ, адресу увозника и ако је потребно упутство за употребу – објаснио је Вујовић.

Правила нема, додаје Вујовић, пропуста у декларисању, али и продаје робе са истеклим роком трајања било је и у Београду и у мањим местима у Србији. Неодговорни су подједнако и велики и мали трговци.

А како им у фрижидеру не би завршила намирница чији је рок одавно истекао, савет потрошачима је да обрате пажњу на личне карте производа.

– Купци би требало да обрате пажњу на декларације и да обавезно погледају рок трајања. Уколико производ нема декларацију или она не садржи све неопходне податке, не би га ваљало куповати. Потрошачи, али и трговци би ваљало да знају да и неупаковани производи, попут хлеба, воћа и поврћа морају да имају декларације на рафовима – саветује Вујовић.

С. Деспотовић

------------------------------------------------------------------------------------------------------- 

Шта мора да буде наведено на декларацији: