Trgovci prodaju i bajatu robu

U gotovo svakoj šestoj kontrolisanoj prodavnici u Srbiji inspektori Ministarstva poljoprivrede pronašli su barem jedan prehrambeni proizvod čiji je rok trajanja istekao, dok su u trećini maloprodaja uočili barem jednu nepravilnost prilikom nedavne kontrole rokova trajanja i deklarisanja robe. To pokazuju poslednji rezultati obilaska 824 maloprodajna objekata u 96 gradova i opština.

– Kod 141 prometnika pronađen je bar jedan proizvod sa isteklim rokom trajanja, što je oko 17 odsto objekata, a u 256 objekata konstatovana je barem neka nepravilnost, što je oko 31 odsto kontrolisanih. Van prometa stavljeno je 19.650 kilograma prehrambenih proizvoda u vrednosti od oko četiri miliona dinara – kaže Nenad Vujović, načelnik Odeljenja za bezbednost hrane poljoprivredne inspekcije.

Pod lupom inspektora bili su prehrambeni proizvodi poput hleba, peciva, testenina, žita, brašna, šećera, ulja, margarina, svežeg voća i povrća, voćnih sokova, kafe, čaja, začina, kakaoa, krema i čokoladnih proizvoda, dodataka jelima, supa, sosova...

Podaci, ipak, postaju umirujući ukoliko se „u jednačinu” ubaci broj kontrolisanih namirnica.

– Kontrolisano je oko 140.000 vrsta artikala od kojih je kod 1.140 proizvoda istekao rok trajanja, odnosno broj proizvoda koji ne odgovaraju važećim pravilnicima kreće se ispod jedan odsto – kažu u Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede.

Podneto je 275 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 72 prijave za privredni prestup i 82 rešenja za otklanjanje nedostataka, dodali su u Generalnom inspektoratu.

Osim rokova trajanja, inspektori su kontrolisali i deklaracije proizvoda. Da je reč o velikoj boljci proizvođača, potvrđuju rezultati po kojima je na više od hiljadu proizvoda deklaracija bila neispravna.

– Kod 1.129 proizvoda deklaracija nije bila u skladu sa propisima. Kod 40 artikala naziv robe nije bio adekvatno naveden, 41 nije imao odgovarajući spisak sastojaka, a etikete na 65 proizvoda nisu imale navedenu adresu proizvođača – precizirali su u Ministarstvu poljoprivrede.

Najveći broj nepravilnosti uočen je kod robe koja se prodaje u rinfuznom stanju, pa je tako kod 751 proizvoda koji se ne prodaje upakovan uočen nedostatak u deklarisanju. I dok će mnogi proizvođači i uvoznici hrane stoga morati da se uozbilje, za utehu je to što se propusti odnose na sitna slova koja, nažalost, malo ko od potrošača i čita, a ne na sastav namirnica.

– Deklaracija mora da sadrži naziv proizvoda, spisak sastojaka, neto količinu, rok upotrebe, uslove čuvanja, seriju, adresu proizvođača, naziv subjekta koji je pakovao proizvod, adresu uvoznika i ako je potrebno uputstvo za upotrebu – objasnio je Vujović.

Pravila nema, dodaje Vujović, propusta u deklarisanju, ali i prodaje robe sa isteklim rokom trajanja bilo je i u Beogradu i u manjim mestima u Srbiji. Neodgovorni su podjednako i veliki i mali trgovci.

A kako im u frižideru ne bi završila namirnica čiji je rok odavno istekao, savet potrošačima je da obrate pažnju na lične karte proizvoda.

– Kupci bi trebalo da obrate pažnju na deklaracije i da obavezno pogledaju rok trajanja. Ukoliko proizvod nema deklaraciju ili ona ne sadrži sve neophodne podatke, ne bi ga valjalo kupovati. Potrošači, ali i trgovci bi valjalo da znaju da i neupakovani proizvodi, poput hleba, voća i povrća moraju da imaju deklaracije na rafovima – savetuje Vujović.

S. Despotović

------------------------------------------------------------------------------------------------------- 

Šta mora da bude navedeno na deklaraciji: