Немам снагу за дуге мечеве

Јелена Јанковић је поклекла у финалу у Лос Анђелесу против руске тенисерке Јелене Дементјеве са 6:3, 4:6, 6:4. Пробој у меч за трофеј и прву новчану награду свакако је један од њених значајнијих домета. Посебно је охрабрујући уочи последњег турнира "грен-слема" у сезони Међународног првенства САД које почиње кроз две недеље. И помак на светској ранг-листи са 28. места на 21. говори да је Јанковићева "раскрстила" с игром због које је почетком сезоне била лак плен и осредњим ривалима (десет пораза узастопце).

Пораз против Дементјеве, о чијој доброј форми сведочи податак да се вратила међу пет најбољих на свету после годину дана, један је од оних због којих се непрестано мота филм у глави. Јанковићева је несумњиво намучила Рускињу, али јој је пружила прст па је Рускиња шчепала целу руку. У одлучујућем сету противница је повела с 5:0 што је била недостижна предност, мада се Дементјева нашла у чуду и није јој било свеједно када се Јанковићева тргла и почела да топи залиху. Смањила је на 5:4 тако што је два гема освојила на сервис супарнице. Под тим налетом Рускиња није искористила две-меч лопте.

Нашој тенисерки се указала прилика да изједначи, пошто је сервирала, али је "ђаво" опет умешао прсте. Пробудила се, ипак, доцкан. Била је на измаку снаге што тумачи као своју највећу бољку.

– Дементјева је у трећем сету приказала одличан тенис. Ја сам била уморна и споро сам се кретала, али сам се борила. Ипак, нисам имала снаге да се изборим за неизвесну завршницу. Зато ћу одсад највише да радим на физичкој припреми како би могла да издржим дуги меч, – рекла је Јанковићева после финала. – Рускиња је у одличној форми. Чинило ми се да непрекидно може да трчи цели дан.

Падови и успони одликују игру наше тенисерке на само у сезони, него и у једном мечу. Сигурно је да се и Ана Ивановић у четвртфиналу понадала да може да је победи и други пут када је у првом сету повела с 3:1 и затим сервирала, али јој је којих десетак минута касније постало јасно да Јанковићева незадрживо граби да га освоји. Можда је Јанковићевој непредвидивост, која извире из велике борбености и снажне воље када се томе мало ко од ривала нада, адут од ривала до ривала, али на дуге стазе такав резон није одржив.

На турнирима такозване америчке серије, на брзој подлози, игра врло добро. У Сан Дијегу и Стенфорду је можда могла да догура и даље да се оба пута у четвртфиналу није намерила на Белгијанку Ким Клајстерс која је на бетону готово неприкосновена, али бар више нема бојазни да ће да изгуби од тенисерке од које је боља и по рејтингу и по игри. Међутим, то што се Јанковићева мало-мало па жали на немоћ и недостатак снаге због чега јој концентрација пада у одсудним моментима мана је која може да је кошта успешније каријере. Ту болест тениске садашњице други лече на овај или онај начин, предахом или још жешћим тренинзима. Јанковићевој се пробој у финале можда "обије" о главу већ на турниру у Монтреалу који је почео јуче, што би било безболно у односу на оно што може да досегне ако пронађе "лек".

--------------------------------------------------------------------------

У Монтреалу могућ дуел наших

Ана Ивановић (19. на светској ранг-листи) и Јелена Јанковић (21) могу да се састану и у Монтреалу, а за све је "крива" Лора Гренвил с којом је Ивановићева као 13. носилац требало да игра у првом колу. Америчка тенисерка је одустала па је дошло до тумбања жреба. Првобитно су наше биле у различитим половинама скелета и нису могле да се састану пре финала.

Наша боље рангирана играчица на почетку дели мегдан с Францускињом Татјаном Головин (26). Ривал Јанковићеве је остала Украјинка Аљона Бондаренко коју је савладала оба пута ове године. Победницу очекује осми носилац Италијанка Франческа Скјавоне, слободна у првом колу, док Ивановићева ослушкује и исход меча Кастано (Колумбија) – Женг (Кина). Српски "дерби" би био у трећем колу. Фонд за награде је 1.340.000 долара што сврстава овај турнир у прву категорију ВТА, одмах после четири највећа.