„Шанел пет” на ивици закона

У време док је Мерилин Монро одлазила у кревет огрнута само „шанелом пет” није се постављало питање да ли је то, барем са медицинске тачке гледишта, довољно безбедно. Наука је у међувремену знатно напредовала, као и област заштите потрошача. Почев од деведесетих година, неки традиционални састојци парфема класификовани су као алергени и њихова употреба је ограничена. Прописи шта може да се стави у парфеме и у којој количини озбиљно су уздрмали индустрију мириса. То је довело многе чувене парфеме „на ивицу закона”, а њихове творце натерало да промене старе успешне формуле, на жалост обожавалаца који с носталгијом њушкају старе бочице.

Герленов „мицуко” је најбољи доказ да многи „класици” можда више неће мирисати као некада. Парфем са историјом дугом скоро читав век пре неколико година се појавио у новом издању. У компанији су на писма забринутих купаца одговарали тактично. „Герлен је годинама спајао две основне вредности: традиционално и модерно. Традиција се односи на квалитет, а модерност на строго поштовање европских закона,” објаснила је представница ове куће. Обожаваоци кажу да је „мицуко” сада бледа сенка некадашњег, са више синтетичких састојака, и да су чак и старе бочице дезодоранса боље од парфема који се данас продаје под овим именом. (/slika2)

Више не миришу исто ни „диорисимо” (Диор), „фам” (Роша) и „лер д том” (Нина Ричи), а „жоли мадам” (Пјер Балмен) је промењен више него једном.

Другачији је и „мадмоазел коко” без некадашње концентрације храстовог лишаја, јер је овај састојак ограничен на 0,1 одсто због тога што може да изазове нежељене реакције на кожи. Исти је случај и са јасмином, интегралном нотом многих Шанелових парфема, цитрусним уљима и хелиотропином, компонентом Герленових парфема. Због нових прописа о чистом мирису јасмина тужна судбина чека Шанелов „алур сенсуел”, и чувене Диорове „жадор”, „лабсолу” и „мис диор чери”, Живаншијев „органца јасмин”, Блгаријев „јасмин ноар” и многе друге.

Ово ће бити најтежа година за индустрију парфема, пише „Фајненшел тајмс”, јер прописи усвојени 2008. ступају на снагу у августу. На тапету су и хелиотропин (пиперонал), присутан од цветно зачинским мирисима као што је Герленов „лор блу”, као и дамаскон из есенцијалних уља руже.

Скоро сви модерни мириси комбинација су природних и синтетичких састојака у различитим односима и концентрацијама. Наравно, неки природни могу да изазову алергијске реакције исто као полен или воће и због тога се од произвођача парфема тражи да наведу листу састојака. Ипак, Међународно удружење произвођача парфема (ИФРА) сматра да та мера није довољна. Ово саморегулаторно тело окупља 90 одсто произвођача и иако нема законску моћ његов утицај је велики.

„Здравље купаца постаје све већа брига. Не радимо то да бисмо спречили стварање дивних мириса, већ зато што желимо да будемо одговорни“, каже Жан Пјер Ури, председник ИФРА.

Противници кажу да је то исто као када би „сникерс“ чоколадица морала да се прави без кикирикија, јер су неки људи на њега алергични.

„Ти састојци су ту деценијама и никоме нису наудили”, тврди Тања Санчез која се са једним научником написала „Водич за парфеме”.(/slika3)

Најдрагоценији парфеми биће заувек изгубљени, јадају се произвођачи и „обожаваоци”. Бојно поље су проширили на „Фејсбук”, где су покренули петицију против прописа ИФРА.

У Шанелу, чија се легендарна „петица” на сваких 55 секунди прода негде у свету, кажу да неће морати да мењају формулу из 1921. јер се уклапа у нове прописе. Познаваоци кажу да ова козметичка кућа ипак није довољно отворена и подсећају да је Герлен дуго негирао да ће било шта променити док коначно није признао ову принуду модернизацију.

Многима се чини да је ИФРА строжа и од Европске уније и тврде да ће потпуно везати руке произвођачима јер ће им све теже бити да направе добар парфем. Креаторима се смањује палета за рад, као кад би сликарима одузели неке боје. Простора за креативности ипак има, јер се више не размишља о парфему као нечему што се носи искључиво на кожи. Праве се џемпери који миришу и после двадесет прања и миришљави мехурићи од сапунице.

Љубитељима оригинала преостаје да „лове” старе верзије преко „Ибеја” и сличних сајтова, а јединствену арому увек могу да осете и у „Осмотеци” у Версају, једином месту те врсте на свету где се чувају сви мириси икада створени у историји.

Ј. Каваја