Понедељак, 27.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ДЕМОГРАФСКА СЛИКА СРБИЈЕ

Савски венац предњачи по броју развода брака

Ма­ти­ча­ри има­ју нај­ви­ше по­сла у Бе­о­гра­ду, Шу­ма­ди­ји и за­пад­ној Ср­би­ји, нај­ма­ње бра­ко­ва у Вој­во­ди­ни и на ис­то­ку зе­мље
Савски венац предњачи по броју развода брака
Младенци (Фото/ Пиксабеј)

То­ком прет­ход­не го­ди­не у на­шој зе­мљи скло­пље­на су 29.402 бра­ка, ско­ро хи­ља­ду ма­ње у од­но­су на 2024. го­ди­ну, док је тач­ку на брак ста­ви­ло 10.611 па­ро­ва, од­но­сно го­то­во 500 ма­ње не­го 2024. го­ди­не, по­ка­зу­ју нај­но­ви­ји по­да­ци Ре­пу­блич­ког за­во­да за ста­ти­сти­ку.

Де­мо­гра­фе по­себ­но за­бри­ња­ва по­да­так да је до­шло до па­да за­кљу­че­них пр­вих бра­ко­ва за 2,8 од­сто у од­но­су на 2024. го­ди­ну, као и чи­ње­ни­ца да кон­стант­но ра­сту го­ди­не мла­де­на­ца – про­сеч­на не­ве­ста у на­шој зе­мљи ба­ца би­дер­ма­јер у 31,4 го­ди­ни, а про­сеч­ни мла­до­же­ња ста­је на лу­ди ка­мен у 34,4 го­ди­ни.

Ка­ко ис­ти­чу, овај по­да­так за­бри­ња­ва јер се у на­шој зе­мљи ра­ђа­ње де­те­та ве­зу­је за брач­ну за­јед­ни­цу, а ка­сни­ји из­ла­зак пред ма­ти­ча­ра зна­чи и да се по­ме­ра вре­ме пр­вог од­ла­ска у по­ро­ди­ли­ште. Уко­ли­ко се пр­во де­те ро­ди на пра­гу че­твр­те де­це­ни­је, де­мо­граф­ска ра­чу­ни­ца гла­си да се сма­њу­је ве­ро­ват­но­ћа ра­ђа­ња дру­гог де­те­та и про­ши­ре­ња по­ро­ди­це.

Брач­на ста­ти­сти­ка све­до­чи да 82 од­сто бра­ко­ва скла­па­ју парт­не­ри исте на­ци­о­нал­но­сти, а исти сте­пен обра­зо­ва­ња има го­то­во две тре­ћи­не мла­де­на­ца. У 74 од­сто за­кљу­че­них бра­ко­ва оба су­пру­жни­ка су еко­ном­ски ак­тив­на, од­но­сно има­ју по­сло­ве. Ре­ги­о­нал­но по­сма­тра­но, ма­ти­ча­ри има­ју нај­ви­ше по­сла у Бе­о­гра­ду и ре­ги­о­ну Шу­ма­ди­је и за­пад­не Ср­би­је, док је нај­ма­ње скло­пље­них бра­ко­ва у Вој­во­ди­ни и ис­то­ку зе­мље.

Ста­ти­сти­ка све­до­чи да је три­на­е­ста го­ди­на бра­ка „фа­тал­на” за су­пру­жни­ке, јер се упра­во у овој го­ди­ни раз­во­ди нај­ве­ћи број брач­них парт­не­ра. Бу­ду­ћи да мла­ден­ци све ка­сни­је сту­па­ју у брак, ка­сни­је се и раз­во­де, па број­ке го­во­ре да је про­сеч­на ста­рост му­шкар­ца при­ли­ком раз­во­да 45,6 го­ди­на, а же­не 42,1 го­ди­ну. Пси­хо­ло­зи и со­ци­јал­ни рад­ни­ци ко­ји ра­де у брач­ним са­ве­то­ва­ли­шти­ма ис­ти­чу да је три­на­е­ста го­ди­на бра­ка нај­че­шће она ка­да де­ца ула­зе у пу­бер­тет, а парт­не­ри у сред­ње жи­вот­но до­ба, па у ку­ћи пу­ној хор­мо­на шан­се за сва­ђу и раз­ми­ри­це сва­ко­днев­но ра­сту.

Илу­стра­тив­ни до­каз те­зе да де­ца ни­су мал­тер ко­ји ци­гле брач­не за­јед­ни­це др­жи на оку­пу је­сте по­да­так да ви­ше од по­ло­ви­не су­пру­жни­ка (5.318) ко­ји су ста­ви­ли тач­ку на брак про­шле го­ди­не има де­цу, а у укуп­ном бро­ју раз­ве­де­них бра­ко­ва нај­ве­ћи број су­пру­жни­ка има јед­но де­те (2.647). Ка­да се сло­ва на бра­ко­ра­звод­ној пре­су­ди осу­ше, мај­ка је та ко­ја у нај­ве­ћем бро­ју слу­ча­је­ва из суд­ни­це из­ла­зи као ста­ра­тељ, али ста­ти­сти­ча­ри скре­ћу па­жњу на чи­ње­ни­цу да ра­сте број оче­ва ко­ји пре­у­зи­ма­ју ста­ра­тељ­ство над ма­ли­ша­ни­ма. Та­ко је у то­ку 2025. го­ди­не 3.487 де­це на­кон раз­во­да до­де­ље­но мај­ци, за 523 ма­ли­ша­на ста­ра­тељ је отац, а о 1.213 де­це за­јед­но бри­ну отац и мај­ка.

Код адво­ка­та нај­че­шће од­ла­зе Вој­во­ђа­ни – сва­ки тре­ћи брак ко­ји се скло­пи у пре­сто­ни­ци и на­шој се­вер­ној по­кра­ји­ни за­вр­ши се раз­во­дом. Из­гле­да да ве­тро­ви па­три­јар­ха­та нај­сна­жни­је ду­ва­ју у Бе­о­гра­ду и ре­ги­о­ну Ис­точ­не и Ју­жне Ср­би­је – тек сва­ки пе­ти брач­ни пар у овом ре­ги­о­ну од­лу­чу­је да ста­ви тач­ку на брак.

Ме­ђу­тим, бе­о­град­ска оп­шти­на Сав­ски ве­нац је у са­мом на­ци­о­нал­ном вр­ху по бро­ју раз­ве­де­них бра­ко­ва. Нај­ви­ше бра­ко­ва у Вој­во­ди­ни раз­ве­де се у Бе­че­ју, Апа­ти­ну, Ка­њи­жи и До­њој Цр­њи. У ре­ги­о­ну Шу­ма­ди­је и За­пад­не Ср­би­је нај­ви­ше је раз­во­да у Убу, Шап­цу и Чач­ку, док у Ју­жној и Ис­точ­ној Ср­би­ји нај­ви­ше су­пру­жни­ка ста­вља тач­ку на брак у Кла­до­ву и За­је­ча­ру.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.