Савски венац предњачи по броју развода брака
Током претходне године у нашој земљи склопљена су 29.402 брака, скоро хиљаду мање у односу на 2024. годину, док је тачку на брак ставило 10.611 парова, односно готово 500 мање него 2024. године, показују најновији подаци Републичког завода за статистику.
Демографе посебно забрињава податак да је дошло до пада закључених првих бракова за 2,8 одсто у односу на 2024. годину, као и чињеница да константно расту године младенаца – просечна невеста у нашој земљи баца бидермајер у 31,4 години, а просечни младожења стаје на луди камен у 34,4 години.
Како истичу, овај податак забрињава јер се у нашој земљи рађање детета везује за брачну заједницу, а каснији излазак пред матичара значи и да се помера време првог одласка у породилиште. Уколико се прво дете роди на прагу четврте деценије, демографска рачуница гласи да се смањује вероватноћа рађања другог детета и проширења породице.
Брачна статистика сведочи да 82 одсто бракова склапају партнери исте националности, а исти степен образовања има готово две трећине младенаца. У 74 одсто закључених бракова оба супружника су економски активна, односно имају послове. Регионално посматрано, матичари имају највише посла у Београду и региону Шумадије и западне Србије, док је најмање склопљених бракова у Војводини и истоку земље.
Статистика сведочи да је тринаеста година брака „фатална” за супружнике, јер се управо у овој години разводи највећи број брачних партнера. Будући да младенци све касније ступају у брак, касније се и разводе, па бројке говоре да је просечна старост мушкарца приликом развода 45,6 година, а жене 42,1 годину. Психолози и социјални радници који раде у брачним саветовалиштима истичу да је тринаеста година брака најчешће она када деца улазе у пубертет, а партнери у средње животно доба, па у кући пуној хормона шансе за свађу и размирице свакодневно расту.
Илустративни доказ тезе да деца нису малтер који цигле брачне заједнице држи на окупу јесте податак да више од половине супружника (5.318) који су ставили тачку на брак прошле године има децу, а у укупном броју разведених бракова највећи број супружника има једно дете (2.647). Када се слова на бракоразводној пресуди осуше, мајка је та која у највећем броју случајева из суднице излази као старатељ, али статистичари скрећу пажњу на чињеницу да расте број очева који преузимају старатељство над малишанима. Тако је у току 2025. године 3.487 деце након развода додељено мајци, за 523 малишана старатељ је отац, а о 1.213 деце заједно брину отац и мајка.
Код адвоката најчешће одлазе Војвођани – сваки трећи брак који се склопи у престоници и нашој северној покрајини заврши се разводом. Изгледа да ветрови патријархата најснажније дувају у Београду и региону Источне и Јужне Србије – тек сваки пети брачни пар у овом региону одлучује да стави тачку на брак.
Међутим, београдска општина Савски венац је у самом националном врху по броју разведених бракова. Највише бракова у Војводини разведе се у Бечеју, Апатину, Кањижи и Доњој Црњи. У региону Шумадије и Западне Србије највише је развода у Убу, Шапцу и Чачку, док у Јужној и Источној Србији највише супружника ставља тачку на брак у Кладову и Зајечару.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


