Ако буде купаца, биће и тенкова

Све зависи од Кувајта – ако се ова држава одлучи за модернизацију југословенских тенкова М-84 купљених током последњих месеци постојања СФРЈ почетком деведесетих година прошлог века, програм осавремењавања, а можда и поновне производње овог борбеног средства биће покренут. То би могла бити круна сарадње одбрамбених индустрија Србије и Хрватске, договорене током прекјучерашње посете министра одбране Драгана Шутановца хрватском колеги Бранку Вукелићу.

– У разговорима с хрватским представницима нисмо улазили у детаље, али лично верујем да има простора са сарадњу, па и да се, ако се укаже потреба, обнови производња тенка. О детаљима комерцијалног уговора с Кувајтом не могу да говорим. Ми смо тамо транспортовали тенк М-84 АБ1, дакле модернизовану верзију и приказали његове могућности. Кувајћани су били задовољни оним што су видели – каже Стеван Никчевић, директор предузећа „Југоимпорт СДПР” које интегрише домаћу одбрамбену индустрију.

Овај тенк – понос бивше Југославије – први пут је приказан на паради поводом Дана победе 1985. године. У себи је објединио најбоље од источне (совјетске) и западне технологије, његове компоненте израђиване су широм СФРЈ а тенк је склапан у фабрици „Ђуро Ђаковић” у Славонском Броду у Хрватској.

– Ако тржиште буде заинтересовано за М-84, поново ћемо га производити. Осим произвођача из Србије и Хрватске, било би неопходно ангажовати и неке фабрике из БиХ. После распада Југославије Хрватска је покушавала да добије посао модернизације кувајтских тенкова, а данас је одбрамбена индустрија Србије у офанзиви. Не само што би се могло модернизовати 149 тамошњих М-84, већ би се могла покренути производња још 66 тенкова колико се СФРЈ обавезала да ће испоручити Кувајту – каже Александар Радић, војни аналитичар који ради на монографији посвећеној чувеном југословенском тенку.

Он објашњава да је раније век употребе тенкова процењиван до 35 година, док се данас сматра да се ова средства уз модернизацију могу користити колико год то може да издржи њихова снажна структура. У тим временским оквирима, прекид производње од две деценије не значи да је производ застарео. Овај тенк задржале су све бивше југословенске републике које су могле доћи у његов посед – Србија данас има четири батаљона, Хрватска и Словенија по један батаљон а БиХ једну чету „осамдесет четворки”.

– У свету је после завршетка хладног рата приметан тренд смањивања броја тенкова. Али, после одушевљавања војних елита борбеним возилима „точкашима”, схватило се да у неким ситуацијама тенк нема адекватну замену. Данас се на тржишту оружја траже немачки „леопард 2”, амерички „абрамс” и руски Т-90 – објашњава Радић.

Заједнички ангажман Србије и Хрватске на производњи тенка упркос рату 1991–1995. године не треба да чуди, ако је сарадња две стране постојала и током самог рата. Наиме, Радић је, радећи на монографији о М-84, дошао до податка да се почетком рата у Хрватској 1991. године известан број тенкова намењених Кувајту задесио у фабрици „Ђуро Ђаковић”. Локалне хрватске снаге извезле су тенкове на линију фронта, а тадашње хрватско Министарство одбране их је предало савезним институцијама државе против које су ратовали па су тенкови после „пробе” на ратишту стигли у Кувајт. Посао је посао!

------------------------------------------------------

Већи домет, боља заштита и јачи мотор

Модернизована верзија М-84 АБ1 поседује нови систем за управљање ватром, топ калибра 125 милиметара нове конструкције, дужег века, веће прецизности и већег ефикасног домета. Према подацима из „Арсенала”, специјалног додатка војног часописа „Одбрана”, уведено је и даљинско управљање митраљезом калибра 12,7 милиметара – нишанџија не мора да изађе из куполе да би гађао. Уграђен је клима-уређај, промењене су и побољшане торзионе осовине и стављене нове издржљивије гусенице. Уведени су и експлозивно-реактивни оклоп и електромагнетна противминска заштита, као и систем за оптоелектронско наутралисање непријатељских вођених ракета типа „штора”. Ако купац жели тенк може добити и јачи мотор од 1.200 коњских снага.

М. Галовић