„Фијатове” фабрике – (ни)су јавни интерес

Имају ли власници имања у Корманском пољу код Крагујевца, на коме „Фијат” и његови кооперанти треба да подигну фабрике, право да инсистирају на цени од 4.000, а држава им нуди само 350 евра? У Министарству економије кажу да је држава према закону о експропријацији утврдила јавни интерес, јер се ради о заједничком улагању државе и приватног партнера, и у складу са тим покренула експропријацију. Судећи по томе власници њива не могу да утичу на висину обештећења.

Горан Томић, директор за правне послове „Путева Србије” каже, међутим, да се законом о експропријацији јавни интерес утврђује за изградњу инфраструктуре, школа, болница, објеката за потребе спорта, културе и социјалне заштите, државних, градских и општинских објеката. Али не и за градњу фабрика.

– У том случају експропријација је неизводљива. Већ се иде на понуду, коју друга страна може и да одбије. Реч је о класичној купопродаји – објашњава наш саговорник, иначе руководилац службе која спроводи експропријацију на Коридору 10.

Махмуд Бушатлија, консултант за инвестиције, слаже се са ставом Томића и каже да у Корманском пољу није реч о експропријацији, већ о откупу земље.

– Држава ту не би смела да се меша, јер није реч о инфраструктури, већ се земљиште купује за потребе приватног власника – тврди Бушатлија.

Сасвим друга прича је, каже он, када држава хоће да експроприше земљиште у циљу јавног интереса. Тада је у позицији да намеће цену. Земљиште, како истиче, може да експроприше тако што ће власнике плацева исплатити по цени по којој га је он купио и урачунати трошкове које је имао. Или му у замену понудити исту врсту или категорију земљишта на другој локацији.

– Власници плацева у близини будуће трасе обилазнице око Београда и аеродрома хектар пољопривредног земљишта својевремено су куповали за 2.000 марака, а сада га цене 1,5 милиона евра, јер знају да ће бити изузето за потребе обилазнице или преименовано у грађевинско. У Америци држава у таквим случајевима кажњава власнике парцела тако што промени трасу пута или забрани промену намене – наводи Бушатлија.

Томић каже да не постоји могућност да се експропријација спречи или да се не гради објекат зато што се неко буни или не да земљу.

– Експропријација или изузимање је ништавно ако се ради без јавног интереса, који утврђује Влада Србије на основу планских докумената. У овом послу нема преговора са власницима парцела. Јер, цена није ствар договора. Њу одређује Пореска управа на основу тржишне вредности, односно претходних купопродајних трансакција на суседним или сличним парцелама. Прописана вредност је углавном прихватљива – каже Томић.

Према његовој тврдњи од 3.000 решења која су уручена у 27 општина на Коридору 10, пристигло је само 30 жалби или један проценат.

Уколико власник земљишта које треба да буде изузето не прихвата понуду општинског одељења за имовинске односе и не дође до закључења споразума, списи се прослеђују ванпарничном суду. Његов задатак је да поново одреди висину накнаде.

На делу обилазнице од Батајнице до Добановаца, око чије цене се највише спекулисало будући да су на десетине па и стотине хектара земљишта у поседу Љубише Бухе Чумета, ПИК „Земун” и бизнисмена Војина Лазаревић, то пољопривредно земљиште „Путеви Србије” су исплаћивали од 15 до 20 евра по метру квадратном, а грађевинско од 25 до 30 евра. У Прешеву су плаћали 10 евра за квадратни метар, у Бујановцу девет, а у Врању шест евра.

Да власници парцела нису баш увек задовољни понуђеним износима потврдио је својевремено Боривоје Ивановић из села Стубленица код Уба кроз чију њиву треба да прође аутопут Београд – јужни Јадран. Понуда од 5.000 евра за хектар пре две године није га обрадовала, јер он како нам је тада рекао, вредност свог имања не мери у еврима већ у грлима стоке. Тако је прорачунао да је пре четири деценије морао да прода 13 крава, да би купио два хектара, а сада ће од добијених пара, моћи да пазари четири грла стоке.

М. Авакумовић