Динкић против остатка владе

Члановима кабинета Мирка Цветковића математика изгледа није јача страна, па се тако, ни две недеље након што је са Међународним монетарним фондом договорена исплата новчане помоћи најугроженијима, не зна ко ће и колико пара добити. Ако је веровати Млађану Динкићу, сви запослени у државној управи, који имају плату мању од 80.000 динара добиће по 5.000 динара. У Динкићевом кабинету наглашавају да остају при ставу да сви запослени у јавним службама добију исто и да ће тај принцип бранити на седници владе када за то дође време. Тачније, гласаће против другачијег решења.

– Ми немамо дилему да је тих 5.000 динара, заправо регрес који су запослени у јавној управи добијали ранијих година и против смо тога да се са списка прецртају доктори, професори, полицајци са вишим чиновима – кажу у Динкићевом кабинету.

За ову идеју министар економије изгледа нема подршку свог шефа премијера Мирка Цветковића, али ни осталог дела владе.

Премијер је прексиноћ потврдио да још није постигнут договор о томе по којим критеријумима ће бити исплаћена једнократна помоћ.

– Те исплате се погрешно називају бонусима. Реч је заправо о новчаној помоћи најугроженијима, казао је Цветковић на јунском сусрету Српске асоцијације менаџера.

Домаћи економисти убеђени су да прецизне рачунице још нема, јер подела ових пара нема везе са математиком, већ са куповином бирача. Према оцени Данила Шуковића, директора Центра за економска истраживања у Институту друштвених наука, политичари буџет троше тако да највише допринесу сопственом рејтингу, а не бољем животу грађана.

– Зар није са ММФ-ом договорено да се вишак запослених у јавним службама отпусти, а не да им се деле бонуси. Немам ништа против тих људи, али не могу паре сиротиње да се троше онако како одговара министрима за „подмазивање” гласачке машине. Сматрам да би тај новац требало да добију само они који живе испод линије сиромаштва, а то је 700-800 хиљада грађана Србије – истиче Шуковић.

Горан Николић, сарадник Института за европске студије, такође сматра да би свака расподела бонуса од 5.000 динара, која не укључује само најугроженије, значила подилажење бирачима.

– Зна се да за Демократску странку и Г17 плус гласа средњи слој и таква подела новца значила би само награђивање сопствених бирача. Чуо сам како у странци Г 17 плус кажу како помоћ треба да добију „или сви или нико”. Супер, онда нико од запослених у јавним службама не треба да добије помоћ. Јер, ко год да ради у јавном сектору, њему није лоше. Данима се прича о томе како се још не зна ко ће добити помоћ. Побогу, у Србији има 170.000 људи који примају социјалну помоћ, има пензионера који живе на ивици сиромаштва, трудница… Њима треба помоћи, а не средњем слоју. Уосталом тих 6,5 милијарди динара нису неке паре. То је само један одсто буџета. И наравно да ће политичке странке уколико буду имале могућност да награде своје бираче то и учинити – уверен је Николић.

Познато је да је у џаку укупно 6,5 милијарди динара и да министри своје жеље треба да уклопе у те могућности.

Своју рачуницу још нема ни Јован Кркобабић, потпредседник владе. У последњим изјавама Кркобабић је негодовао што договор са ММФ-ом о помоћи најугроженијим део владе другачије тумачи. Он инсистира на томе да је то помоћ за угрожене, а не регрес за годишњи одмор. Пензионерски колач од две милијарде динара је теже расподелити из простог разлога што чак две трећине пензионера прима до 22.000 динара колика је просечна пензија у Србији. Пензију изнад 80.000 динара, на пример, месечно добије око 900 најстаријих грађана. И сам Кркобабић истиче да његова плата износи 80.000 динара и како би га било срамота да се нађе на списку оних који су добили помоћ, јер сматра да је са таквом зарадом не заслужује.

Проблеме са расподелом једино нема министар за рад и запошљавање Расим Љајић, јер је од почетка било познато коме иде 833 милиона динара – за народне кухиње, за 50.000 пакета хране и средстава за хигијену за најугроженија домаћинства, за унапређење услуга геронтослужби, помоћи у кући, сиромашним општинама, као и сеоским срединама...

А. Николић

Ј. Рабреновић