Дим од 5.000 динара
Уколико у Србији желите да запалите цигарету на радном месту, то задовољство кршења закона коштаће вас 5.000 динара. Наравно, под условом да сте баш толики баксуз да се тик поред вас смести неко надлежно лице из инспектората здравља, рада или санитарне инспекције. Ако је веровати статистици Републичког министарства здравља, свега 87 пушача је у првих шест месеци ове године имало блиски сусрет са представницима закона, а 72 послодавца су кажњена због тога што на видном месту нису истакли напис: "Забрањено пушење".
Ако се има на уму да званична статистика говори да сваки други мушкарац и свака трећа жена у Србији не може да замисли живот без дуванског дима, онда језик бројки и слова говори да је већа вероватноћа да вас удари гром него да вас по рамену потапше инспектор коме је у опису посла кажњавање због запаљене цигарете на радном месту.
И док су наши законодавци и послодавци прилично благонаклони према пушачима у својим редовима, Европска комисија недавно је саопштила да у земљама са оне стране Шенгенског зида послодавци могу да одбију да запосле пушача, зато што особе са запаљеном цигаретом – не штити закон против дискриминације. Овако јасно и експлицитно изјашњавање Европске комисије подстакао је оглас за посао ирске фирме "Дотком директорис", у коме се пушачима препоручује да се – уопште не јављају на оглас за посао.
Катарина фон Шнурбајн, представница европског комесара за запошљавање и социјална питања објаснила је да европски закони против дискриминације на радном месту покривају четири области, а то су године, инвалидитет, вера и сексуална оријентација. То у преводу значи да послодавац нема права да вам постави питања која се тичу података из ваше крштенице, здравственог картона, верских обичаја и сексуалних склоности, али има право да вас не запосли ако је ваш одговор на питање – да ли сте пушач – позитиван.
Крајем прошле године Светска здравствена организација је, у жељи да пружи пример осталима, одлучила да више не запошљава пушаче. У исто време, наши законодавци су решили да казне у Закону о забрани пушења за нијансу измене и пооштре, тако да је задовољство припаљивања цигарете на јавном месту поскупело са 50 на 5.000 динара. Законодавац је истовремено одлучио да непостојање знака за забрану пушења на видном месту наплати између 50.000 и 500.000 динара.
Мала шетња кроз правилнике светских агенција које имају огранке у Београду открива да пушачи "буше рупе" на интерним бонтонима који регулишу правила игре између пушача и непушача.
– Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице је на планетарном нивоу проглашен за зону без дуванског дима, тако да у седмоспратној згради УНХЦР-а у Женеви постоји мала просторија која више подсећа на гасну комору него на просторију у којој је дозвољено пушење за запослене. Међутим, с обзиром на чињеницу да је пушење национални спорт, у великом броју земаља постигнут је интерни договор који регулише правила понашања пушача у односу на непушаче. Примера ради, у београдској канцеларији УНХЦР-а постигнут је интерни договор да се пушење дозвољава у паузи за доручак, од 8 до 9.30 часова и у паузи за ручак између 12 и 14 часова, али не у радним просторијама УНХЦР-а, већ само у холовима или малом ресторану – објашњава Весна Петковић из београдске канцеларије Високог комесаријата за избеглице УН.
– Питање – да ли сте пушач, ми не постављамо у званичном делу интервјуа за посао, јер уважавамо навике и личне особине наших запослених и заинтересованих кандидата. Пушење није елиминишући фактор приликом запошљавања, али ми смо као компанија оријентисани на очување здравља својих запослених, тако да особа која је пушач лети може да пуши искључиво на тераси, а зими – у сали за састанке. Наша пракса је у складу са Законом о забрани пушења у затвореним просторијама – истиче Срба Јовановић, извршни директор фирме "Хауска и партнерс" за Србију.
Директор људских ресурса у "Делта М" компанији Биљана Дуковић наглашава да је пушење најстроже забрањено у свим зградама "Делта холдинга" и додаје да за особе са запаљеном цигаретом постоји посебна просторија. Међутим, она истовремено додаје да питање – да ли сте пушач, не чини саставни део упитника за запошњавање.
Момчило Цебаловић, директор за односе са јавношћу Електродистрибуције Србије, која запошљава више од 38.000 радника каже да му није познато да су надлежни инспектори икада прешли праг овог привредног гиганта и додаје да се питање: "Да ли сте пушач" не поставља приликом званичног интервјуа за посао у ЕПС-у и није дискриминишући фактор приликом запошљавања нових радника.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


