Мало пара за све

Уколико би се у овом тренутку оствариле најаве Радована Јелашића, гувернера Народне банке Србије, да се део пара од продаје "Мобија 63" искористи за даљу реформу пензионог система, односно увођење такозваног другог стуба – приватних обавезних пензионих фондова, опстанак државног Фонда ПИО озбиљно би био доведен у питање, тврде представници пензионерских организација Србије и Војводине.

У том случају, како у разговору за "Политику" потврђује и Марија Тодоровић, члан Управног одбора Фонда пензионог и инвалидског осигурања запослених, део новца од уплата доприноса уместо у ионако осиромашени државни фонд одлазио би у обавезни допунски – приватни. Питање је како би се за више од 1,3 милиона пензионера, које држава већ годинама помаже из буџета, обезбеђивале редовне принадлежности ако би део осигураника одлучио да већи део своје плате убудуће даје за обавезно приватно осигурање а минимум у државни фонд.

Будући да на једног запосленог у овом тренутку иде 1,3 пензионера и да је Фонд ПИО у великој мери зависан од државе, нелогично је да се и тај мањак новац одлива у приватне фондове правећи још већи дефицит у постојећем државном фонду, истиче Марија Тодоровић.

– Без детаљне анализе одрживости првог стуба, а пре увођења другог обавезног приватног пензионог осигурања и тога колико би запослених и до које старосне доби могло да уплаћује у приватне фондове, тешко је доносити било какве одлуке. Јер, реч је о врло осетљивој и многобројној популацији – објашњава она.

Тренутно је много важније како ојачати први стуб и обезбедити редовну исплату за садашње и будуће пензионере, с обзиром на чињеницу да све више људи узима отпремнине и остаје без посла, а да сутра, када постану пензионери, и њима неко треба да исплаћује пензије. Од чега?

Марија Тодоровић још наглашава да онда када се буде озбиљно приступило решавању овог проблема треба узети у обзир искуства земаља у окружењу и видети где се други стуб показао као добар. Тим пре што у већини случајева ова врста пензија не подразумева државне гаранције. Држава не стоји иза ње. Стога би, истиче она, требало применити пример Пољске где је законодавац обавезао државу да буде гарант таквих приватног пензијских фондова.

Гордана Матковић, бивши републички министар за рад и запошљавање, каже да су приче о увођењу "другог стуба" биле једно време актуелне, али да се схватило да сада никако није тренутак за његово увођење.

Србија има велики дефицит у постојећем државном фонду, па би га увођење новог још више уназадило. Осим тога, ни искуства земаља у транзицији које су већ увеле овај "други стуб" нису тако добра.

Увођење "другог стуба" само зато што би се тим парама, како је најавио гувернер, улагало у пројекте из Националног инвестиционог програма, уместо да то директно чини држава, било би више него погубно и за садашње и за будуће пензионере у Србији, категоричан је Милан Ненадић, члан Управног одбора Фонда ПИО.

Пензионери у Србији и Војводини сматрају да је оваква најава Јелашића недопустива зато што је држава одавно потрошила паре данашњих пензионера, а сада уместо да обезбеди тај новац, она хоће да га усмери у приватни пензиони фонд.

Зашто се не би, пита Ненадић, акумулирале паре из државног фонда који треба опоравити тако што ће се у њега улагати, него се говори о увођењу обавезних приватних фондова. Они који могу да себи обезбеде додатну пензију већ имају могућност да бира неки од приватних пензионих фондова.

-----------------------------------------------------------

Хрватско искуство

Према хрватском закону, у "други стуб" морали су да буду укључени сви запослени до 40 година живота, а запослени између 40 и 50 година живота су могли да се укључе факултативно. У Хрватској је увођење приватних пензија пратила добра пропаганда, а и закони су брзо донети, па је постигнут и успех с "другим стубом", јер је њиме обухваћено око 80 одсто запослених.