Баке и деке као испомоћ

Без места у жељеном вртићу ове године је у главном граду остало 9.463 дечака и девојчица, а неколико хиљада малишана остало је испод црте и у другим градовима широм Србије. У Предшколској установи "Пчелица" у Нишу на листи чекања нашло се више од 2.000 најмлађих, у ПУ "Нада Наумовић" у Крагујевцу око 550 клинаца, а у обдаништима у Крушевцу и Ваљеву по 350 малишана. И поред чињенице да су у предшколским установама преграђиване просторије да би се направило што више места, примљено је само 10.000 деце.

Већина родитеља који нису имали среће (или "дебелу везу") да упишу свог мезимца у државно обданиште, нашли су се у необраном грожђу, јер због пословних обавеза нису у могућности да чувају дете, а од минималне плате не могу да финансирају боравак у приватном вртићу.

У државним обдаништима кажу да су приоритет при уписивању имала деца чија су оба родитеља запослена, они са нижим примањима, као и деца самохраних мајки. Али, очигледно да су се на списковима "провукли" они који имају много новца, а при том не раде, што чак и васпитачи у обдаништима сматрају великом неправдом.

– Родитељи деце која се у вртић довозе џиповима и носе искључиво фирмирану гардеробу вероватно могу и да им приуште боравак у приватном вртићу. Није ми јасно зашто заузимају место ономе ко стварно нема пара и не зна шта ће са дететом. Многе труднице дођу и распитују се да ли дете морају да пријаве на листу чекања чим се роди – објаснила је бесно васпитачица београдског државног вртића.

Због свега тога, већина већ осиромашених родитеља приморана је да сада дете на чување повери бакама и декама, који углавном са радошћу прихватају ову слатку обавезу. Али, психолози кажу да то баш није добро за развој детета, као ни мењање неколико вртића.

– Свака промена радне средине утиче на концентрацију и самопоуздање малишана. Деца тада немају осећај да негде припадају. У приватне вртиће, где је цена месечног боравка од 150 до 300 евра, долазе они који то могу да плате, а уколико нису у могућности ту су или бебиситерке или баке – рекла је Валентина Релковић-Радоњић, представник Удружења за унапређење васпитно-образовног рада у приватном сектору.

У градовима у унутрашњости је, кажу, лакше, јер су цене приватних обданишта ниже, а увек у помоћ младим родитељима може да притекне неко из фамилије, јер је живот у заједници у неким деловима Србије сасвим уобичајен. Али, шта је са свим оним мамама и татама којима у истом граду не живе рођаци или онима којима су и родитељи запослени?

– Не могу да нађем посао, јер немам коме да оставим трогодишњу ћерку. Моја родбина живи у унутрашњости и има обавезе, а супруг није у добрим односима са својим рођацима. Једва састављамо крај са крајем, боље би било да се и ја запослим. Али, шта и то вреди ако бих целу плату морала да бацим на приватни вртић – каже Бранка Илић из Београда.

Љиљана Лучић, секретар Секретаријата за социјалну и дечју заштиту Скупштине града Београда, истиче да српској престоници недостаје између десет и 20 вртића и поред чињенице да их већ има 217.

– У обдаништима борави око 40 одсто деце предшколског узраста. Годинама се због ратова и криза нису градили нови објекти, па смо тек недавно изградили нове капацитете – на Бежанијској коси, Реснику и од јесени у Миријеву. Направићемо озбиљне анализе да утврдимо где су најнеопходнији вртићи и трудићемо се да на тај начин помогнемо људима – истакла је Лучићева.

Због ове незавидне ситуације у обдаништима широм земље, Министарство просвете и спорта апеловало је јуче на локалне самоуправе да хитно граде вртиће и да то предвиде буџетом за наредну годину.

– Недостатак места у вртићима не постоји од јуче већ као проблем траје деценијама. Локалне самоуправе су, по закону, задужене за све послове везане за рад вртића. Приликом пројектовања буџета за наредну годину морају да направе план изградње нових вртића у насељима у којима они недостају, јер је то једини начин да се реши дугогодишњи проблем недостатка простора за васпитавање и безбедан боравак деце предшколског узраста. Поштујемо потребу општина и градова да уређују паркове, пијаце и да преуређују фасаде и друге објекте, али сматрамо да потребе деце имају предност. У време када су сви забринути због пада наталитета у Србији логично је обезбедити услове за нормално одрастање најмлађих – објаснили су у Министарству просвете и спорта.