Украден мост

НОВИ САД – Као гром из ведра неба одјекнула је у Новом Саду вест да је пре неколико дана са обале Дунава на сремској страни, испод Петроварадинске тврђаве, нестао део конструкције Варадинског моста срушеног у бомбардовању 1999. године.

Пре шест година тај део моста је тадашња дирекција за обнову земље, после рашчишћавања Дунава и пре подизања новог моста, уступила Градском музеју Новог Сада.

Од кустоса Градског музеја Богољуба Савина и вишег кустоса Радована Бунарџића потекла је иницијатива да се направи својеврсна музејска поставка од остатака сва три новосадска моста срушена приликом НАТО бомбардовања, као и железничко-пешачког моста који је 1941. године срушила југословенска авијација да би успорила продор окупатора ка југу земље.

С обзиром на то да је реч о мањим остацима, делови Моста слободе су већ пренети на тврђаву, где је смештено и здање Градског музеја, а на безбедном су и остаци Жежељевог моста. Када је реч о мосту срушеном 1941. године, он представља посебну историјску вредност јер је саграђен још 1883. године. Најпре је носио име цара Фрање Јосифа, а после краљевића Томислава, односно Андреја Карађорђевића. Његови остаци су још на дну Дунава и музејски стручњаци су их  лоцирали. Међутим, још нису обезбеђена средства да се извуку на површину и прилагоде функцији музејског експоната.

– Када је реч о Варадинском мосту, успео сам да се договорим са стручњацима, приликом вађења његових остатака, да за предложену поставку одвоје историјски вредан део, односно горњу решетку тачно између две тачке где су је погодиле ракете и наишли смо на разумевање запослених у "Мостроградњи". С историјског становишта то чини експонат и те како вредним. Тај део је извучен на обалу и требало је да буде пренет на тврђаву, али пошто је некако увек било пречих послова, а мањка пара за дислокацију, стајао је све до ових дана на обали реке – каже за "Политику" кустос Радован Бунарџић.

Наравно, никоме ни на крај памети није пало да би неко могао да украде будући експонат, јер за то није много погодан. Димензије су му пет са шест метара и тежак је између три и четири тоне. То указује на околност да је део моста украден помоћу јаке дизалице и однет са обале уз коришћење неке барже. Тешко је поверовати да нема очевидаца, јер је лоповима за то свакако требало и мало више времена.

– Ма шта урадили са тим делом моста, они који су узели треба да знају да је његова историјска вредност кудикамо већа од материјалне, па макар завршио и на некој депонији за откуп старог гвожђа. Мислим да би било најпаметније да се онај ко је то урадио или ко зна за крађу, макар анонимно јави Градском музеју, и каже где се налази део Варадинског моста – указује кустос Богољуб Савин.