Јао због мјау

Грађани Србије, навикнути да на ступцима црних хроника веома често читају о најмонструознијим злочинима, од јесени ће пратити необичан судски процес – суђење човеку који је убио мачку. Резултати истраге су показали да је недужна животиња везана о плинску цев у кући и остављена тако док није угинула. "Интересе" убијене мачке, као и у поступку за убиство човека, заступа државно тужилаштво, које је кривца за њену смрт привело правди.

Оптужница је подигнута у Зрењанину, на основу нових одредби Кривичног законика Републике Србије, који је на снази од почетка године. Тај закон предвиђа да онај ко намерно убије животињу може бити кажњен затвором до шест месеци. Слични закони одавно постоје у развијеним земљама, у којима се убице кућних мезимаца веома строго кажњавају.

 Преблага казна

– Кривичним закоником Србије, који се примењује од 1. јануара ове године, први пут је у нашем кривичном законодавству поменуто убијање и мучење животиња. За то је предвиђена новчана казна или казна затвора до шест месеци – каже Ана Милошевић, портпарол Првог општинског суда у Београду.

Према њеним речима, до јануара ове године убијање и злостављање животиња није било кривично дело. Пошто је реч о новој законској одредби, тек ће се у наредном периоду видети колико ће судских процеса бити покренуто. Кривичним закоником предвиђен је и тежи облик тог кривичног дела, ако је реч о већем броју животиња, или о заштићеној животињској врсти, за шта је предвиђена новчана или казна затвора до три године.

– Злостављање животиња је један од облика антисоцијалног понашања и насиља у друштву и зато мора бити схваћено веома озбиљно. Изменом КЗ-а Србија је направила искорак, али сматрам да је запрећена казна преблага и да би морала да буде бар три године, као у земљама Запада. Ако строго казнимо човека који је повредио или убио животињу, ми ћемо потенцијално спречити и насиље над људима. Кривични законик не обухвата случајеве напуштања животиња, као и борбе животиња. Та мањкавост ће бити отклоњена доношењем закона о добробити животиња који ће унети више реда у ову област – каже Елвир Буразеровић, председник Друштва за заштиту животиња "Орка" и један од аутора новог закона који би на јесен требало да се нађе пред посланицима Скупштине.

Наш саговорник каже да је једно истраживање у Америци показало да је 70 одсто људи који су пријављени због насиља над женама пре тога показивало агресију према животињама. Према пилот-истраживању једне организације која се бави пружањем помоћи злостављаним женама, тај проценат код нас износи око 50 одсто, наводи Буразеровић.

– Проблем је у томе што грађани нису обавештени о томе шта треба да ураде ако им неко повреди или убије животињу. Они зову нас, али не знају да су суду и тужилаштву потребни докази, као и у случају убиства или повређивања човека. Морају да имају леш, сведоке, материјалне трагове. Грађани лутају од нас до адвоката, сахране животињу и тако нестају докази – наводи Злата Коријенић, председница друштва "Help animals".

Београђанка Љиљана Ахметовић тврди да је Општински суд у Младеновцу ослободио кривице човека који је наочиглед њене мајке секиром искасапио њена два пса у дворишту куће у Кораћици.

– Пси су били пријатељи моје мајке која има 78 година. Били су везани поред кућице када је тај човек улетео у двориште и убио их. Призор је био стравичан. Он је на суду је тврдио да су му пси претходно заклали овце, а ја сам питала зашто их тада није убио. Суд га је ослободио кривице и намеравам да уложим жалбу Окружном суду у Београду – каже Љиљана Ахметовић.

Сам у шуми

Злата Коријенић додаје да су у Европи и Америци казне за злостављање животиња ригорозне. У САД је забележен случај да је човек кажњен затвором зато што је два мачета однео у шуму и оставио их на хладноћи без хране. Због тога је једно маче угинуло. Поред затворске казне, овај човек је морао да, као и мачићи, проведе извесно време у шуми, без хране.

Суд у Сијетлу наложио је једном Американцу да плати казну од 45.000 долара зато што је његов пас заклао комшијску мачку. У Оукланду је човек који је убио мачку осуђен на четири године затвора. Пример како се на Западу води рачуна о правима животиња јесте и законска обавеза возача који прегази животињу. Возач мора да се заустави, покуша да помогне животињи и сам себе пријави полицији.

У Хрватској је у јануару на пет месеци затвора осуђен човек који је насмрт претукао свог пса гвозденом штанглом, што је био преседан у тамошњем правосуђу. На суђењу је говорио да је годину дана стару керушу пребио зато што "ништа није ваљала", што се радовала суседима и лајала кад је везана ланцем. Судији се жалио што мора да долази на суђење јер га боли нога и осећа се као "претучен пас".

Забележени су и случајеви човека који је ваздушном пушком гађао везаног мачора, као и групе средњошколца која је мачкама секла репове.