Мало давалаца коштане сржи

У Национални регистар давалаца коштане сржи тренутно је пријављено само 1.500 људи, а да би се трансплантације матичних ћелија коштане сржи несметано одвијале неопходно је да тај број буде вишеструко већи. За оне који немају одговарајућег даваоца у породици, а имају неко тешко обољење попут леукемије, једина нада је наћи подударну особу у овом регистру. Лекари објашњавају да је ова интервенција једина нада за лечење бројних стечених и урођених обољења, а код неких обољења – и једини вид лечења.

Трансплантације коштане сржи, односно поступак за враћање матичних ћелија које су уништиле високе дозе хемотерапије и терапије радијацијом, обављају се у Војномедицинској академији и у Институту за хематологију Клиничког центра Србије, а за децу једина адреса у Србији за ову врсту операције је Институт за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић”.

Према речима доцента др Драгане Вујић, начелнице Одељења за трансплантацију коштане сржи у Институту за мајку и дете, у овој кући је до сада обављено 107 пресађивања коштане сржи. Она наглашава да је реч о скупој медицини и да треба пуно новца да би се још боље развила дијагностика, као што је, рецимо, утврђивање различитих инфекција, што би требало да иде на терет Републичког завода за здравствено осигурање.

– Добро је то што је омогућено да се за оболеле увозе лекови који нису регистровани, а неопходни су за лечење. Требало би да на милион становника имамо 22 трансплантације годишње, што значи да би на наших 7,5 милиона људи морало да буде између 165 и 170 интервенција. Тренутно смо далеко од тог броја. Настојимо да елиминишемо листе чекања за интервенције, а посао нам много олакшава отварање Родитељске куће, јер су нам деца са родитељима близу и под контролом – истакла је др Вујић, напомињући да је прва оваква интервенција обављена 18. априла 1997. године.

Наша саговорница каже да у институту немају довољно стерилних соба где морају да леже пацијенти до 19 година старости којима се ради трансплантација коштане сржи, али да је посебним пројектом предвиђено проширење капацитета овог одељења, иза чега стоји Министарство здравља.

– Треба радити на развијању давалаштва крви, али и коштане сржи. Такође, будући родитељи морају да размишљају о томе да при рођењу детета донирају крв из пупчаника у јавну банку. Та банка ће моћи да заживи онда када буде формирана Управа за биомедицину – додала је др Вујић.

Трансплантација коштане сржи примењује се у случају појаве неких облика карцинома и оштећења коштане сржи, али и код слабости имуног система, урођене малокрвности... Најчешћи разлози за обављање ове интервенције код нас су акутна мијелоидна леукемија и најмалигнији тумор дечјег доба, неуробластом, који се најчешће налази у стомаку.

Велики подухват у овој области направљен је у новембру прошле године, када је урађена прва трансплантација коштане сржи од несродног подударног даваоца, у чијој су припреми и реализацији учествовали стручњаци Војномедицинске академије, Института за трансфузију крви и Института за мајку и дете.

Због свих позитивних новина које се полако уводе у овој области лекари кажу да се стичу услови да се у Србији раде сви облици трансплантације матичних ћелија коштане сржи, што је и неколико пута јефтиније него да се пацијент шаље у иностранство. У страним центрима трансплантације стају од 100.000 до пола милиона евра, што зависи од компликација и облика.

Данијела Давидов-Кесар