Данас игра Меси

У дану када је фудбалски и не само фудбалски свет пратио отварање Светског шампионата у Јоханесбургу, и када се не превише позната стварност Јужне Африке у свету, а поглавито земљама као што је наша у којој ту и тамо има и увредљивог третмана ове велике државе баш око овог Мундијала, помућен је општенародни празник радости због трагичне смрти праунуке Нелсона Менделе као и погибије три младе Енглескиње које је смрт такође задесила у саобраћајној несрећи.

Под силним импресијама са отварања Мундијала, ево значајног догађаја за посебна очекивања. Лионел Меси вам у сваком разговору дође и значајнији од самога Мундијала. Не памти се да је тако било када је селекцију „гаучоса” предводио славни Дијего Марадона. Додуше било је слично када би се очекивао старт незаборавног Пелеа.

Меси је, говори главни аргентински фудбалски коментатор Серхио Гарсе Муњоз, понос нације и његов лични љубимац, чист геније. Прекаљени коментатор, који уме да милује перушком од паунових пера или да по неправди сече жилетом, сматра да ће Меси потврдити класу и да се могу догодити само две ствари. Прва, да Лионел Меси, већ сада најбољи играч на свету буде нови краљ фудбала, или да он не буде крив уколико је селектор Дијего Марадона направио превише грешака у послу који није ни био за њега. Дакле, и судбина некадашње „Црне пахуљице”, како су из милоште звали Марадону док је био раван божанству, директно зависи од Месијеве игре.

А та игра је данас јединствена у свету. Има толико нових фудбалских звезда које ће фудбалски свет овог јуна волети да гледа, али један је Лионел Меси, и то данас зна свако дете. Како је некада болешљиви младић, коме је шпанска медицина помогла да порасте бар колико је довољно за фудбал, успео да урони у тајне фудбалске игре. Како се постиже да играч који очекује лопту има три потеза унапред. То се на тренинзима не постиже. То је божји дар. И стрелац и изумитељ завршног паса, и вешт да га онако слабашног ни највећи грубијани не повреде...

Марадону данас нити цене нити воле као Месија. Питају га сви одреда, а тек ће га питати уколико Лионел Меси не успе да га извади, где су му Рикелме и Камбијасо, где му је велики вођа тима у сваком погледу Хавијер Занети. Коначно, каква је тактичка идеја аргентинске репрезентације.

Из тих разлога су приспели аргентински навијачи мање весели од осталих. Боје се они да се и овде не догоди дебакл као недавно у Боливији, када је Марадона са својом тактиком примио ни мање ни више него пола туцета голова. Дакле, сјај Месита и, далеко било, беда Дијега Марадоне – то је тема над темама дана.

Уочи отварања Мундијала, на Менделином тргу спектакл је био импресиван. Навијачи из целога света загрљени и у трансу, били су, ако се данашњи свет састоји и од правде, млади људи који позивају политички део планете да бар мало личи на њих. Плашили су овде и свуда редом људе Ал-Каидом која треба да груне кад играју Американци и Енглези свој меч. Наравно, ништа од тога неће бити.

Овде још нема 12 хиљада новинара, колико је предвиђено да их буде, али нема извештача који се није акредитовао за први Месијев меч. Наравно, места нема за све. А каквог ће ривала Аргентинци имати у снажном тиму Нигерије, не зна се. Марадони свакако није било потребно да каже како га ни Нигерија нити било који ривал до финала уопште не занима.

Данас се састају и Јужна Кореја и Грчка. Меч нема оквир ширег интересовања.

А шта се у табору наше репрезентације догађа. Свађа кажу, а новинари жељни јевтиних сензација на српски начин готово да сеире због неспоразума. Наши репрезентативци играју у великим клубовима у иностранству, навикнути су на неопходну и комуникацију с медијима, наравно уз обострано поштовање. А, сада би неки од играча да изађу из коже када им јаве какве су све глупости из њиховог фудбалског, личног и породичног живота објављене.

Да ли ће руководство Фудбалског савеза морати да решава и таква трагикомична питања, зар нам и то треба...

Па ако и плод таквих наших нарави нагризе атмосферу коју чине један добар тим играча и један добар тренер са озбиљним сарадницима, онда је било боље и да не долазимо овде.