Чекајући стране купце

Војска нема пара. То је реченица коју не треба посебно проверавати. Развој нових средстава за војску, који би помогли домаћој индустрији да "живне", наводно због тога стоје. Иако су за њих потребне стотине хиљада, а не милиони евра, иако реална потреба за њима у нашој војсци постоји, као и економска оправданост, они су и даље "на леду". Да ли је међутим за све крив новац или су можда томе допринели и неки неадекватни потези државног и војног руководства? О томе за "Политику" говори министар одбране Републике Србије – Зоран Станковић.

• Колико су биле исправне одлуке о отпуштању "прекобројних" из војноистраживачких установа?

– У склопу реформских процеса у Војсци у претходном периоду састав Војнотехничког института јесте смањен и ја не тврдим да приликом линеарног отпуштања радника није дошло до неких грешака, напротив. Међутим, јавност треба да се запита да ли је оправдано постојање бројчано исте војноистраживачке установе у условима који подразумевају смањење државе и Војске. То више нису исте могућности, нити исти капацитети као раније. Затим, данас ни најразвијеније земље света нису у стању да самостално заокруже пројекат развоја једног новог авиона, подморнице или неког другог савременог средства. Једноставно, ствари су се промениле, и ми више немамо потпуно заокружену наменску индустрију иза себе, као што је то био случај пре 20, 30 година. Такође, велики број запослених у тим установама није имао потребна стручна и научна звања, а налазили су се у годинама када би улагање у њихово школовање било непродуктивно. Дакле, одмах након тога стекли би услове за пензију. Генерално, смањење је неминовност, а појединачних грешака у том процесу верујем да је било.

• Да ли Војска може да повећа удео одвајања за истраживања, развој и увођење нових средстава са пет одсто, на ниво земаља у окружењу (17 процената војног буџета)?

– Наравно да ми желимо да се повећају улагања у истраживање и развој, али то зависи од укупног издвајања за војни буџет, а ви вероватно знате да је Војска тренутно у врло незавидној позицији кад је о новцу реч. Међутим, постоји начин на који би рецимо Војнотехнички институт могао да обезбеди одређена финансијска средства, а то су излазак на тржиште и реализација материјалних уговора за трећа лица, за шта постоји изузетно интересовање, како на домаћем тако и на иностраном тржишту. Ми радимо на доношењу неких решења која би то омогућила.

• Да ли сте потпуно сигурни да су модели ослобађања од вишка борбене и неборбене опреме који се сада примењују адекватни?

– Проблем ослобађања од вишка борбене и неборбене опреме није једноставан, али се трудимо да га решимо на што повољнији начин. У принципу, најбоље решење је продаја иностраном купцу. Међутим, за то је потребно да оно што нудите буде квалитетно и савремено. Наша средства јесу квалитетна, али и доста стара. Због тога је често потребно прво обавити њихов ремонт, па их тек онда продати. Кроз ремонт се обавља и модернизација, за шта су опет потребна знатна финансијска средства. Значајну улогу у овом послу имају наше извозне куће као што су Југоимпорт СДПР и друге, које поред купаца обезбеђују и новац за ремонт, често и за конверзију средстава, и затим Војнотехнички институт, одбрамбена индустрија Србије и ремонтни заводи, који су технички реализатори ових послова.

• Због чега су заустављени потенцијално јако извозно успешни пројекти – Муња, Тара, Вук, који при томе не захтевају велика улагања?

– За завршетак пројеката које сте навели потребно је обезбедити више стотина хиљада евра појединачно. Један број средстава сигурно је интересантан и за стране партнере, међутим за завршетак њиховог развоја треба обезбедити одређена материјална средства којих у Војсци сада нема. Истовремено, на делу тржишта које покривају пројекти које спомињете, влада велика конкуренција, што додатно отежава реализацију. За средства која нису приоритетна за Војску у овом тренутку потребно је наћи страног купца, што се и чини преко извозних кућа у земљи и у чему у последње време постижемо резултате.

• Да ли сте са министром финансија разговарали о финансирању таквих развојних пројеката који могу да покрену домаћу индустрију?