Калемегдан без обезбеђења и расвете

Деветнаестогодишњи Јован Ђ. погођен је у ноћи између четвртка и петка у ногу са два метка из пиштоља док је око два часа ујутру боравио на Калемегдану, у близи Сахат-куле. На њега је пуцала непозната особа, а због устрелне и прострелне ране у нози превезен је у болницу. Како се незванично сазнаје, Јован Ђ. је седео на клупи у калемегданском парку када су му пришле непознате особе и почеле да му прете. Деветнаестогодишњак је покушао да побегне, али га је нападач сустигао у близини Сахат куле и два пута пуцао у њега.

На Београдској тврђави претходних година забележено је неколико случајева насиља, међу којима јавност памти напад на аустралијског држављанина у септембру прошле године и страдање Бранка Јовановића (23) који је августа 2007. са зидина упао у кавез са медведима у Зоолошком врту. Различити случајеви вандализма и физичких обрачуна у време музичких фестивала такође су долазили у фокус јавности, а управо се велико пространство и огромна посећеност калемегданске тврђаве чине главним фактором ризика када је реч о боравку на најатрактивнијој туристичкој локацији у престоници.

У ЈП „Београдска тврђава”, предузећу надлежном да управља простором Калемегдана, кажу да ова престоничка оаза за сада нема систем професионалног обезбеђења. За чување паркинга ангажовано је пет људи који раде само у току дана, при чему запослени нису професионални чувари. „Тврђава” њих плаћа из сопственог џепа.

– У октобру прошле године спремили смо документацију за тендер за избор агенције која ће обезбеђивати комплекс, али је Агенција за јавне набавке оборила тај конкурс. Очекујемо да ће он ускоро бити поновљен како би тврђава што пре добила адекватно обезбеђење. Према нашим анализама, на Доњем и Горњем граду постоји 18 тачака које захтевају двадесетчетворочасовни надзор, а за тај посао неопходно је ангажовати службу изузетно опремљену – каже Ивана Лучић-Теодосић, директорка „Београдске тврђаве”.

У буџету града постоје опредељена средства за увођење обезбеђења, али је тендерска процедура та која је успорила примену ове мере. Да је ово изузетно велика инвестиција сведочи и чињеница да радни сат професионалног чувара стаје око 210 динара. Лучић-Теодосић истиче да је у међувремену остварена изузетно добра сарадња са полицијом чије патроле и коњичка јединица учестало обилазе комплекс.

– Проблем на Тврђави је и недостатак осветљења и тренутно преговарамо са „Јавном расветом” да се неке тачке боље осветле. Како је тврђава под протекцијом Завода за заштиту споменика, проблематично је и постављање видео надзора. Објекат је велике површине и висине и да би га камере покриле, треба их поставити изузетно високо, а процена је надлежних да би то нарушило изглед комплекса – додаје директорка Лучић-Теодосић.

Обезбеђивање отвореног простора, према њеним речима, драстично се разликује од чувања затвореног објекта. Летњи распуст и повећан број младих посетилаца нарочито доводе до пораста фактора ризика.

– Због матура и веће посећености, инциденти су извеснији. Боримо се да што пре добијемо сигурносну службу, а надамо се да ћемо до краја ове године моћи да аплицирамо да се у градском буџету определе средства за ограде на зидинама. Осим новца, за то ће бити потребне и дозволе надлежног Завода за очување споменика – закључује Лучић-Теодосић.

Б. Васиљевић – М. Луковић