Врелина тренира живце

Летње сунце у Београд донесе мирис и дах Африке, Београђане измами на градска купалишта, а у градски саобраћај унесе нервозу. Прсти београдских возача постану нервознији, док њихови дланови чешће него иначе притискају аутомобилске сирене. Обе руке градских возача готово да нису истовремено на волану – једном неретко прете или одмахују. Да ли су разлог томе само високе температуре?

Љубиша Аћимовић као професионални возач ради 35 година, као таксиста 15. На наше питање каже:

– Нервоза у београдском саобраћају није само летња појава, карактеристична је за свако годишње доба. Напетост код возача није резултат летње жеге, него стања у држави. Зашто седамдесетих и осамдесетих није било оволико нестрпљења и нетолеранције код возача – пита се наш саговорник и наставља:

– Људи су тих година имали мање брига, финансијска ситуација била је боља, док данас Београђани једва састављају крај с крајем и за очекивати је да су нервозни. Аћимовић још казује да су углавном дрски и некоректни млади власници скупих кола и додаје да је осионост главна одлика ових возача.

У прилог томе говори и прича Марка Иветића, који као возач ГСП-а ради 20 година. Он кaжe да је недавно, испред кафане "Два бела голуба", присуствовао сцени у којој је млади власник скупоценог аутомобила ударио полицајца зато што је овај, уз помоћ шлеп службе, покушао да однесе његов непрописно паркирани аутомобил. Иветић поставља логично питање: "Колико неко треба да буде нервозан да би ударио полицајца?"

Његово мишљење јесте да је нервоза у градском саобраћају последица непоштовања прописа и верује да је напетост код возача последица застоја и гужви које настају управо кршењем саобраћајних правила. Наш саговорник посебно истиче неодговорно понашање возача мотора, односно скутера и вели:

– Мотором можете  проћи између аутомобила и аутобуса и тако стићи неколико минута брже на одредиште, али по коју цену? Толико пута сам био сведок немилих сцена у којима су настрадали неопрезни мотористи, па морам да се запитам: да ли пет минута закашњења вреди колико и људски живот?

Проверили смо казивање Марка Иветића по коме је нервоза градских возача узрок кршења саобраћајних прописа. На линији 27 која саобраћа од Трга Републике до Миријева избројали смо петнаест саобраћајних прекршаја који су непосредно утицали на вожњу Зорана Ђурасовића, возача ГСП-а, али и на удобност путника: нагла кочења и изненадна скретања због непрописне вожње других учесника у саобраћају нису нимало пријатна. Поред ових, приметили смо још тридесетак грешака београдских возача, неколико изузетно опасних као што је, на пример, пролазак кроз црвено светло.

Чињеница је да вожња београдским улицама из године у годину постаје све опаснија. Наш саговорник Иван Јовановић каже да се много ствари променило кад је он био возач и додаје:

– Данашњи омладинци који возе бесна кола више пазе на то да их не огребу, него што воде рачуна о томе да не угрозе неког својом вожњом. Мислим да то није само њихова одговорност, некада је саобраћајна полиција била ефикаснија: није било могуће направити прекршај и проћи некажњено. Јовановић сматра да је разлог данашњих проблема у саобраћају неефикасност полиције.