Не живим само од професорске плате

Осим непристојно богатих, како их је оквалификовао Тадић, још увек постоји и један танак слој пристојно богатих људи који су предузетници, лекари, адвокати у другом-трећем колену, појашњава професор Стојиљковић. Такође, и имућних, који припадају вишим средњим слојевима и у које наш саговорник убраја и себе.

– То су они који су се својим квалификацијама, напором, изборили за веома пристојан квалитет живота. Имају стан у граду, кућу у природи, бар један добар аутомобил. Мислим да припадам том горњем средњем слоју, по вокацији, по начину живота, по стандарду и по улози. Имам извесну аутономију на универзитету и не стрепим за своје професорско место. Имам стабилне приходе, не дрхтим над сваким динаром. Могу сасвим уредно да идем на викенде, да ручам у ресторану. Могу да купујем књиге, посећујем концерте. Могу да идем на летовања, на зимовања, да купим аутомобил и да га повремено променим. То није само од професорске плате. После деценије афирмације, бићеш повремено укључен у неки пројекат, релативно лакше од других ћеш публиковати неки рад, држаћеш предавања и изван свог факултета. Ту је и повремено учешће у неким органима у којима се траже стручна, компетентна и партијски неутрална лица. Данас сам само члан УО Агенције за борбу против корупције, јер сам по сопственој вољи напустио УО „Политике А.Д.”, мада у њему нисам примао надокнаду – каже др Стојиљковић.

Да ли припадници тог вишег средњег слоја, да би очували свој статус, морају понекад да прибегну компромисима, или да пристану на одређена условљавања, питамо нашег саговорника, који је један од водећих политичких аналитичара у Србији.

– Овај ниво стандарда, који је некад био доступан ширем кругу људи, данас се брани много већим напором него некада. Сваког викенда си на неком путу, семинару, радној групи. То је једна раван. Има и друга. Отворено говорећи, свака политичка власт има своје омиљене аналитичаре и истраживаче и тешко је изборити се за позицију релативно објективног или неутралног. Дакле, јеси ти коректан, али се осећа твоја политичка позадина. И то се десило великом броју људи у последњих десет година. Не тако мали број људи, од оног тренутка када су дошле демократске власти, имали су ограничен критички приступ. Можда је та потреба да будемо у јавности, да постанемо део политичког и социјалног мејнстрима, поткупљујуће деловала на нас. У том смислу, можда јесам плаћао ту врсту цене неко време, али после извесног времена, ако си коректан и поштен, мораш да се окренеш професионалним стандардима.

Б. Билбија