Ne živim samo od profesorske plate

Osim nepristojno bogatih, kako ih je okvalifikovao Tadić, još uvek postoji i jedan tanak sloj pristojno bogatih ljudi koji su preduzetnici, lekari, advokati u drugom-trećem kolenu, pojašnjava profesor Stojiljković. Takođe, i imućnih, koji pripadaju višim srednjim slojevima i u koje naš sagovornik ubraja i sebe.

– To su oni koji su se svojim kvalifikacijama, naporom, izborili za veoma pristojan kvalitet života. Imaju stan u gradu, kuću u prirodi, bar jedan dobar automobil. Mislim da pripadam tom gornjem srednjem sloju, po vokaciji, po načinu života, po standardu i po ulozi. Imam izvesnu autonomiju na univerzitetu i ne strepim za svoje profesorsko mesto. Imam stabilne prihode, ne drhtim nad svakim dinarom. Mogu sasvim uredno da idem na vikende, da ručam u restoranu. Mogu da kupujem knjige, posećujem koncerte. Mogu da idem na letovanja, na zimovanja, da kupim automobil i da ga povremeno promenim. To nije samo od profesorske plate. Posle decenije afirmacije, bićeš povremeno uključen u neki projekat, relativno lakše od drugih ćeš publikovati neki rad, držaćeš predavanja i izvan svog fakulteta. Tu je i povremeno učešće u nekim organima u kojima se traže stručna, kompetentna i partijski neutralna lica. Danas sam samo član UO Agencije za borbu protiv korupcije, jer sam po sopstvenoj volji napustio UO „Politike A.D.”, mada u njemu nisam primao nadoknadu – kaže dr Stojiljković.

Da li pripadnici tog višeg srednjeg sloja, da bi očuvali svoj status, moraju ponekad da pribegnu kompromisima, ili da pristanu na određena uslovljavanja, pitamo našeg sagovornika, koji je jedan od vodećih političkih analitičara u Srbiji.

– Ovaj nivo standarda, koji je nekad bio dostupan širem krugu ljudi, danas se brani mnogo većim naporom nego nekada. Svakog vikenda si na nekom putu, seminaru, radnoj grupi. To je jedna ravan. Ima i druga. Otvoreno govoreći, svaka politička vlast ima svoje omiljene analitičare i istraživače i teško je izboriti se za poziciju relativno objektivnog ili neutralnog. Dakle, jesi ti korektan, ali se oseća tvoja politička pozadina. I to se desilo velikom broju ljudi u poslednjih deset godina. Ne tako mali broj ljudi, od onog trenutka kada su došle demokratske vlasti, imali su ograničen kritički pristup. Možda je ta potreba da budemo u javnosti, da postanemo deo političkog i socijalnog mejnstrima, potkupljujuće delovala na nas. U tom smislu, možda jesam plaćao tu vrstu cene neko vreme, ali posle izvesnog vremena, ako si korektan i pošten, moraš da se okreneš profesionalnim standardima.

B. Bilbija