Волим да шокирам

Учесник овогодишњег, тек завршеног Белефа, био је и познати амерички дизајнер рок плаката Чарлс Спери који се публици представио радом "In the name of peace", и у Културном центру Београда одржао предавање о свом уметничком раду.

Спери се формирао под јаким утицајем сцене Сан Франциска, а у Њујорку је четири године уређивао чувени часопис "World War 3 Illustrated". Створивши од рок плаката врхунску уметност, са сарадником Роном Донованом оснива радионицу "Firehouse", и од 1997. године овај тандем креира близу 500 плаката за групе "Ролинг Стонс", "Гарбиџ", за Мадону, и друге. За "Политику" Спери прича о сарадњи са "звездама", инспирацији, медијима…

– У младости сам почео да креирам рок постере за бендове својих пријатеља. Чинио сам то да бих своју уметност представио широј јавности. Раних 90-их у Сан Франциско се доселио и Френк Козик, дизајнер изузетних, уметнички надахнутих рок постера. Када сам их видео, пожелео сам и сам да радим сличне. Ценим и рад Рика Грифина, Герија Гримша, Веса Вилсона, Виктора Москоса, Стенлија Мауса и Елтона Келија. На њих је утицала "бел епок" постера у Француској 1890-их као и "теорија боја" Џозефа Алберса.

Сперијево осмишљавање плаката обавезно прати и слушање музике групе за коју ради. – Рок постер се првенствено тиче бенда, па цртежом прво нагласим стил те групе. При креацији највише волим да кршим правила и да радим изван очекиваних оквира. Волим и да шокирам! Просечна мера ми је један постер недељно. Имам неколико дана за рад на идеји, пре него што пређем на бојење. Тако идеја има времена да "засија", да се одрази. Одвојим се од дизајна, па могу и да променим линију којом сам кренуо. Мада, увек идем са првом идејом ако је то могуће. Као што џезери кажу: "Права песма је она снимљена из прве". Понављањем се уништава спонтаност.

За Сперија кризе и периоди без нових замисли не постоје! – Увек имам нешто да кажем. Имам веома развијену машту и много тога ми је у глави. Мој ум је као сунђер. Када нешто видим, визуелизујем га истог часа и користим за постер. То је већ рефлекс. Те преточене визуелне реакције имале су и најбољу "прођу". Док сам живео у Communist Squat у Милану, глава ми је била пуна Че Гевариних портрета, подигнутих песница и чекића. На најневероватније начине комбиновао сам те визуелне доживљаје јер живимо у времену које поново оживљава овај покрет. Морао сам да имам нови израз за већ виђене ствари. Мислим да ће читаоци ваших новина разумети тежину тог задатка.

Како сарађује са "звездама"? –За сваку групу у обзир узимам нешто друго. Мадона, на пример, провоцира сексуалношћу. Сва је у сексепилу. То је основно о чему размишљам када радим за њу. А ту је и дословна иронија њеног имена. Мадона је и централна тема у историји уметности. Зато сам урадио слику Мадоне која уместо детета у наручју држи гитару. Дакле, савремени портрет жене, у распону од њене традиционалне улоге, до оне која осваја своју нову слободу. У постеру за групу "Garbage" комбиновао сам све смеће таложено у нашем колективном несвесном до данашњег периода. Тај плакат изражава и политички став, али и критику друштва, каже Спери.

Понекад Спери пожели да се поигра и са дневном политиком, па бендови траже да им такве идеје уклопи у поруку њиховог плаката.

– Радио сам то годинама, јер сам 80-их цртао политичку карикатуру за новине. Радови су заинтригирали организаторе политичких манифестација, па је почетна идеја рок постера прерасла у ангажоване плакате који су коришћени и у демонстрацијама против рата у Ираку! Моја имагинација се, дакле, отелотворила у реалности.

– У Њујорку сам уређивао магазин "World War 3 Illustrated" и сарађивао са уметницима који су данас врхунски илустратори у Америци (Питер Купер, Сет Тобакмен, Ерик Друкер – сви су радили и за Time, Newsweek, The New Yorker). Име листа смислили смо 1979, на самом почетку Регановог режима и у средишту Хладног, или Трећег светског рата. Можда би требало да се преименујемо у Четврти светски рат јер смо данас у новом конфликту. Свакако, сада схватате да наш лист има субверзивну улогу. Један су нам број игнорисали владајући медији јер смо се бавили темама као што су: бескућници, правда и мир. И, наставили смо док нисмо истерали своје, каже Спери.

-----------------------------------------------------------

Зашто су се распали "Битлси"?

Спери је волео да дизајнира за "Битлсе", али каже да им је менаџер био исувише тежак за сарадњу.

– Нисам радио док су били у пуној слави, већ сам креирао "Антологију Битлса", књигу која се бави историјом овог бенда. Послали су ми 25 страна са правилима како би "Битлсе" требало представити у јавности. "На сликама ће се Битлси појавити овим редом: Џон, Пол, Џорџ и Ринго. Пол ће бити нешто мањи од Џона, Џорџ још мањи, а Ринго на крају. Ако се појављују у пару онда ће ићи Џон и Пол, Џорџ и Ринго. Џон и Пол биће изнад Џорџа и Ринга. Овај захтев мора да се поштује! Џон не сме да буде изнад остале тројице! И тако даље, и тако даље. Заиста разумем зашто су се ти момци разишли...