Страначки пакет у државном коферу

"Пакет плус" који ће данас у Бриселу комесару за проширење Европске уније Олију Рену да представе потпредседница Владе Србије Ивана Дулић-Марковић и министар финансија Млађан Динкић, не само да није званичан документ владе, већ о њему није било ни речи на некој од седница кабинета Војислава Коштунице, потврђује за "Политику" више српских министара.

То, дакле, значи да ће двоје државних званичника у средишту европске администрације представити чисто страначку иницијативу, о којој Влада Србије претходно није расправљала. Такав наступ челних људи Г17 плус, како "Политика" сазнаје, веома је изненадио њихове коалиционе партнере, који нису најсрећнији због овог њиховог потеза.

Како каже један од министара из ДСС-а, који је желео да остане анониман, не може се такав план представљати као страначки, када је Г17 плус део владајуће коалиције.

Ниједан од саговорника "Политике", међутим, не доводи у питање постојање општег консензуса у влади када је реч о европским интеграцијама и испуњавању услова за наставак преговора о споразуму о стабилизацији и придруживању, нити о потреби обезбеђивања веће помоћи Европе Србији у области економије и олакшица у визном режиму, у чему и јесте суштина "Пакета плус". Замерке се односе пре свега на начин како је представљена цела иницијатива, која, према њиховом мишљењу, највише треба да користи подизању страначког рејтинга Г17 плус.

Из кабинета потпредседнице српске владе јуче је, иначе, потврђено да Динкић и Дулић-Марковић у Брисел путују као "делегација Владе Србије", како би Олија Рена "обавестили о плану за сарадњу и будуће односе Београда и Брисела, названом `пакет плус`".

У Бриселу ће, како је саопштено, бити представљена иницијатива за јачање дијалога и тешњу сарадњу Србије и ЕУ. – Дулић-Марковић и Динкић разговараће са Реном о начину на који Брисел може помоћи нашој земљи у решавању питања која су у директној вези са брзином укључивања Србије у ЕУ – наводи се у саопштењу и додаје да ће се "делегација Владе Србије у Бриселу састати и са представником ЕУ за преговоре о статусу Косова и Метохије Штефаном Ленеом".

Међутим, да иза "Пакета плус" не стоји влада још је у понедељак најавио Чедомир Антић, члан Председништва Г17 плус, објаснивши да је то иницијатива ове странке, те да "није још постала званични предлог Владе Србије".

– Овај план има много добрих идеја и предлога, тако да ако буде прихваћен од стране Брисела, нема разлога да га не прихвати и Влада Србије и наша јавност – изјавио је Антић.

Само дан касније, министар здравља и члан Председништва Г17 плус Томица Милосављевић је, потврђујући да је реч о страначкој иницијативи, ипак рекао да то "није питање једне партије".

– Иницијатива јесте Г17 плус, али не треба присвајати партијски било шта од онога што треба да има корист за све нас – рекао је Милосављевић, наглашавајући да су и Дулић-Марковић и Динкић чланови Владе Србије, те да они "нису слободни стрелци". Према његовим речима, и све оно што чине чланови владе јесте израз њене политике.

Међутим, о том изразу политике владе њени чланови изгледа највише сазнају из медија. Радомир Наумов, министар рударства и енергетике, потврђује за "Политику" да, колико он зна, на седницама владе није било речи о "Пакету плус", те да је он сам о томе највише читао у новинама.

– Видећемо још шта је у том плану – каже Наумов.

На питање да ли му је чудно да министри неки план прво представљају у Бриселу, да би га тек потом приказали и колегама у влади, Наумов одговара да је све то, вероватно, урађено у договору са премијером Коштуницом.

– Нисам толико ни размишљао о томе – додаје Наумов.

И министри из редова Српског покрета обнове за трговину и туризам и за дијаспору, Бојан Димитријевић и Војислав Вукчевић, оцењују да Динкић и Дулић-Марковић не би требало да потенцирају страначке ставове, ако у Брисел иду као представници владе.

– Ако је то страначка иницијатива, логично је да је тако и представе, а не као владин предлог, ако формално није прошао владу. Ако принципијелно поставимо ствари, кад неко путује као представник владе, ни на ком званичном наступу не би требало да потенцира страначке ставове. Истовремено, ако неко образлаже владин предлог, то може да ради само као члан владе, а ако се он, случајно, лично не слаже са тим документом, ни то не би требало да потенцира – оцењује Димитријевић.

Вукчевић, међутим, додаје да је од тога да ли је нешто усвојено на седници владе, битније да ли ће то што се представља у Бриселу да служи држави, "као што ће да служи".

– Ако је тако, онда је у интересу државе да то буде представљено – каже Вукчевић и слаже се да ни у ком случају не би требало потенцирати да је реч о страначкој иницијативи, нарочито не у иностранству.

-----------------------------------------------------------

По угледу на Батића

Млађан Динкић и Ивана Дулић-Марковић нису први државни званичници у Србији који ће службени пут у иностранство да искористе за пласирање страначке иницијативе.

И Владан Батић је крајем 2002. године, као министар правде, искористио прилику да на међународној конференцији о организованом криминалу у Лондону, високом представнику ЕУ Хавијеру Солани уручи предлог своје Демохришћанске странке Србије о Савезу самосталних држава Србије и Црне Горе. Иако је на скупу боравио као представник Владе Србије, Батић је тада оценио да нема ничег спорног у томе што је Солану у, како је рекао, неформалном разговору, замолио да прочита предлог његове странке и да му каже шта мисли о томе. Проблематично је било то што се предлог ДХСС-а о савезу самосталних држава суштински разликовао од идеје о државној заједници за коју се званично залагала влада чији је Батић био члан.