Тајновита просторија

Радови на југоисточном бедему Калемегданске тврђаве донели су још једно откриће које би, после археолошких истраживања, могло да постане привлачно за посетиоце Тврђаве. Радници су у структури бедема приметили отвор иза којег се крије, како се касније испоставило, пространа подземна просторија. Археолози су још пре 24 године на делу бедема срушеног у бомбардовању 1941. године уочили отвор, али је он до најновијих радова остао неистражен.

– Просторија је дугачка десетак, а широка пет-шест метара. Пружа се према Горњем граду. Грађена је опеком, са полукружним сводом висине око четири метра. Не зна се чему је служила, нити где би могао да буде улаз, јер овај отвор то сигурно није био, већ је, можда, служио за вентилацију. Остатак просторије, према месту где би могао да буде улаз, засут је слојем земље дебљине пет метара – објашњава професор др Марко Поповић из Археолошког института САНУ.

Унутрашњост показује да је засипање обављено у доба аустроугарске владавине и то између 1717. и 1739. године. С обзиром на то да се налази у структури југоисточног бедема, грађеног од 1693. до 1722. године на месту старог средњовековног бедема, прецизније се може утврдити да је новооткривена просторија саграђена између 1717. и 1722. године када је и зазидана. Према речима др Поповића, нејасно је и зашто би за тако кратко време била зазидана, али није искључено ни да се конструкција спонтано урушила или да је свод пропао.

– Уколико бисмо добили новац за даље истраживање, најпре би требало пронаћи улаз у ту просторију и видети да ли је она једина или их има више. Реч је, у сваком случају, о занимљивом открићу о којем досад ништа нисмо знали – каже др Поповић и указује на то да би, осим интереса науке, даље истраживање имало и туристички значај.

Он напомиње да постојање ове просторије није забележено ни у једном историјском документу, нити у једном старом плану београдске тврђаве.