Пресуда стиже из Прага

"Рат светова" се из свемира спустио на Земљу. Астрономи су, ко зна који пут, укрстили копља да одлуче да ли је Плутон девета планета или није.

Нису се ниједном до сада сагласили, тако да се тачно не зна шта се под тим појмом подразумева. Свако ново оглашавање појединаца да су, напослетку, открили десету или "икс" планету – само је доливало уље на ватру.

Хоће ли врело "прашко лето" – и у климатском, и у астрономском смислу – уродити коначном пресудом колико Сунчева породица има чланова: осам, девет, десет или, чак, 53?

Одлука је препуштена дружини од 19 изабраних који представљају комитет за (на)именовање, а саопштење се очекује 25. августа, последњег дана скупштине Међународног астрономског удружења у Прагу, започете 14. августа. На два већања с мање присутних, 10. јуна и првог јула у Паризу, нису се договорили.

Збрка са Ксеном

Мишљења су супротстављена, а нагађа се да би, највероватније, списак Земљиних посестрима – иако нису исте величине и састава, могао да се смањи на осам или повећа на 12.

Јасно је да у првом случају последња планета која облеће око Сунца, а опажена пре 76 лета, испада с листе, а другом да се дописују још три – Серес, Черон (Плутонов сапутник, а мислило се да је пратилац) и Ксена.

На који бисте се коначни исход опкладили, јер се полувреме не узима у обзир?

Још од Плутоновог открића 1930. године трају расправе (па и распре) да ли је с разлогом увршћен међу планете. Придодат је Сунчевој пратњи у том својству, иако је најмањи. У међувремену су уочена даља небеска тела сличне величине с чијим описивањем и разврставањем планетолози и астрономи нису изишли на крај, збрку је унела Ксена 112 километара дебља у струку од Плутона.

Један од најупорнијих и најуспешнијих трагача за сродним небеским телима, Мајкл Браун из Калифорнијског института за технологију, лане је брже-боље своје откриће огласио – десетом планетом. Нећете веровати, доскора је тај назив оспоравао и деветој. Шта се, у ствари, догодило?

Загонетни камено-ледени свет 15 километара удаљен, у самом кутку Сунчевог дворишта, кружи издуженом путањом која је за 45 степени изнад осталих. И нико се пре тога није досетио да толико подигне телескоп!

Пет предлога

Годину дана раније иста дружина је спазила Седну, отприлике за четвртину мршавију од Плутона, па су се неки полакомили да је назову планетом. Превагнуо је став да свако тело мање у пречнику од девете нема права на такво име, иако се до краја не зна на шта се мисли.

Да бисте стекли бољи увид, редослед је следећи: Меркур (око полутара 4.880 километара и удаљен 58 милиона километара од Сунца), Венера (12.140 и 108 милиона), Земља (12.756 и 150 милиона), Марс (6.787 и 228 милиона), Јупитер (142.800 и 778 милиона), Сатурн (120.660 и милијарда и 400 милиона), Уран (51.118 и две милијарде и 900 милиона), Нептун (49.528 и четири милијарде и 500 милиона) и Плутон (2.300 и пет милијарди и 900 милиона).

Због чега се астрономи споре?

Једни предлажу да се Плутону не одузме звање, други подсећају да су одувек тврдили да он то и није, трећи су спремни да придодају низ небеских тела, четврти да садашњих девет споразумно на основу састава разделе на гасне и ледене, а пети да првих осам из набрајања малочас буду класичне, а Плутон и три новопридошле планете патуљци.

А шта с будућим којих има, према неким проценама, око хиљаду у Кујперовом појасу (леденом сабиралишту далеко иза Нептуна), чак крупнијих од Марса и Земље?

"Астрономска конклава" у чешкој престоници мораће, најзад, да смисли тумачење које ће подједнако важити и за Сунчеву и за породице безбројних звезда у бескрајном космосу. И неупућени у небеска збитија и врсни познаваоци с нестрпљењем ишчекују "бели дим", после којег ће Овен Гингерич са Универзитета Харвард, који предводи братство одабраних, и граду и свету (urbi et orbi) објавити одлуку.