Економија каска за политиком

Слободан Радун је пре три године у разговору за наш лист изјавио да се његова компанија „Нектар” спремала да са својим соковима изађе на румунско тржиште, истраживала је бугарско, али словеначком и хрватском није могла ни да се примакне. „Њихова роба овде има солидан третман, њихове фирме купују наше, а ми тамо немамо приступа. Нудимо робу светског квалитета по нижим ценама од њихових произвођача, али не иде. Прође понека фирма неком специјалном везом, али генерално није могуће.”

На питање, како то објашњава, уследио је одговор:

„То је став њихове државе, али га јавно не признају. Словенија то „тренира” већ педесет година, а у Хрватској имамо ’специјални статус’. То једино могу да тумачим продуженим национализмом.”

Ових дана, три године касније, питали смо Радуна – да ли се нешто променило.

– Ушли смо на румунско и албанско тржиште, румунско још обрађујемо, али у односу хрватских трговинских ланаца према српској роби ништа се није променило – рекао нам је. – Отворено или посредно и даље спречавају пласман производа из Србије. Ако неки и прихвате, држе их на лошим местима, као да их скривају, зарачунавају вишу маржи него уобичајено. Послујемо у Хрватској, али „Нектарови” сокови могу да се нађу углавном у интернационалним ланцима. Међу ланцима у хрватском власништву часни су изузеци, пре свега, у Славонији.

Неко би рекао да у овом случају сусед дрибла комшију. Успут и фаулира, али нема судије да то види. Хрватска је тако близу чланства у ЕУ, а Србија је још далеко и од Светске трговинске организације.

Биро за регионалну сарадњу Привредне коморе Србије оцењује да се економски односи с Републиком Хрватском од 2000. године углавном позитивно развијају. Званични подаци говоре да је Србија од 2000. широм отворила врата хрватској роби и капиталу, али то се за Хрватску још не може рећи. У економским односима са Србијом не поштује ни савремене тековине и света правила тржишне економије – слободу протока робе и капитала.

Обим робне размене између две суседне земље од 2002. до 2009. године увећан је више од седам пута. У 2000. је вредела 40 милиона долара, а 2009. је достигла милијарду долара. Али, размена роба је веома неуравнотежена, на штету Србије, наравно. Укупан дефицит наше земље у тих седам година достигао је 716,6 милиона долара. Занимљиво је да Србија и у сектору пољопривреде има дефицит у размени са Хрватском, мада је укупан трговински биланс српског аграра позитиван.

(/slika2)Према подацима српске агенције за приватизацију и Народне банке Хрватске, наш сусед је међу значајнијим земљама које су учествовале у приватизацији друштвених фирми у Србији. Од 1999. до 2008. године директне инвестиције хрватских предузећа у нашој зељи премашиле су 500 милиона евра. То чини више од 19 одсто укупних хрватских улагања у иностранство. Тако је Србија на другом месту по улагањима Хрватске у иностранству, после Холандије, а на шестом месту је међу страним улагачима у Србији.

На недавном скупу у Београду, посвећеном унапређењу економске сарадње Србије и хрватске, Небојша Ћирић, државни секретар у српском Министарству економије, посредно је поручио гостима да Србији, после десет година, не може више да буде „све једно” што хрватска држава има посебан третман према свему што на њихово тржиште долази из Србији. Ћирић је изјавио да је неопходно да се омогући много већи обим инвестиција српских компанија у Хрватску и подсетио да је до сада у тој држави из Србије остварено само једно улагање. Власник српске компаније „Свислајон Таково” Родољуб Драшковић купио је хрватску кондиторску фирму „Еуро фуд маркт” из Сиска за 20 милиона евра.

А било је покушаја. „Галеб груп” из Шапца је преко брокерске куће „Илирика”, у складу са законском регулативом Хрватске, кренула у процедуру да купи већински пакет акција фирме „Плуто” из Загреба, али је тај покушај осујећен, кажу у ПКС. „Плуто” је преузео ријечки „МГК Пак”. Није успео ни покушај „Делте” да преузме месну индустрију „Импром” из Крижеваца, нити да купи земљиште компаније „Загрепчанка” у Загребу. Због тога у плановима „Делте” нема, за сада, пословних пројеката на хрватском тржишту. Пропао је и покушај „Денјуб фуд групе” да купи „Карловачку млекару”, иако је њена понуда била једина валидна.

Ђуро Попијач, министар привреде, рада и предузетништва у хрватској влади, истом приликом је истакао да Хрватска жели добре и квалитетне односе са Србијом, као и да је то тржиште отворено за српски капитал.

„Србију препознајемо као једног од најзначајнијих спољнотрговинских партнера. Томе у прилог сведочи и то што је на тржишту Србије активно више од 200 предузећа са хрватским капиталом, а процењује се да око 10.000 људи у Србији ради за хрватске компаније”, рекао је Попијач.

На питање да ли је могуће да су за српске предузетнике присутне нетржишне, односно политичке препреке за инвестиције у Хрватску, Попијач је казао да његова земља нема могућности да то чини, јер је усвојила законе ЕУ који то спречавају. Он је оценио да недовољан обим српских гринфилд инвестиција у Хрватској, пре свега, постоји из економских разлога, односно привредних потенцијала.

Потенцијалним инвеститорима из Србије у Хрватску преостаје да сачекају боља времена. Да прође ова криза и да Хрватска почне да примењује усвојене законе Европске уније.

----------------------------------------------

Разлози српског дефицита

Разлогсталног дефицита Србије у робној размени са Хрватском у српском Министарству економије виде у нецаринским баријерама, пре свега у компликованој процедури на граничним прелазима, обостраном недостатку међународно признатих акредитационих и сертификационоих тела и недовољном броју овлашћених лабораторија и овлашћених институција,што ствара проблеме у поступку међусобног признавања сертификата. Поред тога, неусклађени су српски стандарди и техничка регулатива са међународним стандардима. Посебно је отежана регистрација лекова и производа за заштиту биља у Републици Хрватској.

„Присутне су и негативне перцепције потрошача према нашим производима, авеома је јака и кампања ,купујмо домаће`, која се може третирати као нецаринска баријера”, додају у

Разлог српског дефицита са Хрватском и у размени пољопривредних производа, иако Хрватска у размени пољопривредних производа са светом бележи дефицит, у Министарству економије виде, поред осталог, и у чињеници да Хрватска користи три начина поделе квота за увоз пољопривредно-прехрамбених производа, за разлику од Србије и осталих чланица ЦЕФТА, које користе само систем „first come first served”, који је најтранспарентнији и не захтева посебну администрацију.

Пиотред тога, Хрватска је успела да у највећој мери хармонизује своју регулативу са правилима ЕУ, тако да их примењује и на трговину са земљама ЦЕФТА. То се посебно односи на санитарне и фитосанитарне мере и техничке прописе и стандарде, који су знатно строжији од оних које примењује Србија и остале чланице ЦЕФТА.

Хрватска у Србији има ланце трговина „Идеа” и „Певец”, преко којих лакше пласира своју робу на српско тржиште.

Александар Микавица