Терет митровачких димњака

Срем је атрактиван простор за инвестирање, посебно у мала и средња предузећа. Простор је атрактиван јер кроз Срем пролази аутопут, у близини су аеродром и две пловне реке. Ту је и пруга која води од севера на југ и од истока на запад.

Како су се сремске општине снашле у условима кризе? Мислим да је то зависило и од људи који воде локалне самоуправе. Зато доскорашња сеоска општина Пећинци сада постиже и по европским мерилима велике успехе у развоју, а то се исто може рећи за Стару Пазову и Инђију. Пећинци су годинама таворили на ивици егзистенције, али у тој општини је дошло до правог бума у развоју малих и средњих предузећа. Пећинци су близу главног града (и аеродрома) тако да власници предузећа за непуна два сата из овог места могу да буду у било ком месту у централној Европи. Пећинци су то искористили. Агилно руководство општине стално је на путу са својим понудама и резултат тога је: довели су инвеститоре. Исто тако, у Старој Пазови и Инђији познати су по страним инвестицијама. То су општине које су од некадашњих просечних равничарских варошица постали прави градови.

Откуд толике разлике у развоју ових општина у односу на друге?

Цео Срем има добар географски положај, тако да се не бих усудио да кажем да је општина Шид у том погледу хендикепирана. Пре бих рекао да је не тако давно имала локално руководство које није било нарочито заинтересовано за њен развој. Данас је друкчије и зато је ипак све почело да се мења набоље. Тамо је недавно изграђен 110-киловатни трансформатор којим је обезбеђена струја за нове индустријске погоне. Поред тога, Шид је уз саму хрватску и босанску границу (РС), а то су предности које треба да искористи.

С друге стране, пример Сремске Митровице показује колико развој наших градова могу да оптерећују велики колективи. Сремска Митровица има ,,срећу” да су многе институције регионалног значаја на њеној територији, па има какав-такав прилив новца, али очигледно је да привреда ове општине сад трпи последице чињенице што смо у давна времена настојали да све што подижемо у већим градовима буде ,,мега”. Тако су у Митровици настали ,,Матроз”, ,,Митрос”, шећерана... Фабрике су изграђене у време кад се сматрало да регионални центри треба да имају највеће димњаке. Зато сад кад улазите у Сремску Митровицу – видите фабричке димњаке који се не диме! То је већ први детаљ који вас опомиње да у том граду нешто ,,не штима”.

Садашње руководство општине је свакако оптерећено тим проблемима и, поготово, потребом запошљавања радника који су напустили великa предузећа. Поред тога, радници у Србији углавном тешко прихватају промену занимања.

Али зашто су Инђија и Стара Пазова релативно лако трансформисале своју привреду? Оне су пре 20 и више година биле центри приватних иницијатива и мноштва радионица које су се за трен ока преструктурисале. И запослени у тим радионицама су лакше мењали квалификације. А овде у Сремској Митровици људи мисле да је посао најсигурнији ако је у државној служби.

Кад је о општинским руководствима реч важан је и начин на који су се припремила за потенцијалне инвеститоре. Наиме, у развојно успешнијим општинама можете у веома кратком року да дођете до комплетне документације за евентуалну градњу неке фабрике.

Да ли перспективније средине имају и мање политичких турбуленција у локалним руководствима странака? То би се могло рећи ако имамо у виду развој Инђије. Али проевропска оријентација је карактеристична за руководства свих општина у Срему.

Локална руководства у Срему, такође, су схватила да су солидни услови живота у селима саставни део развоја општине. Сеоско становништво не може без водовода, плина, инфраструктуре, асфалтираних улица...

Срем је, иначе, имао велики прилив људи овде, пре свега избеглица, међутим, сад више немамо никакав алиби за стагнацију. Поготово што су избеглице овде донеле дух активизма и предузимљивости.

*Начелник сремског округа