Teret mitrovačkih dimnjaka

Srem je atraktivan prostor za investiranje, posebno u mala i srednja preduzeća. Prostor je atraktivan jer kroz Srem prolazi autoput, u blizini su aerodrom i dve plovne reke. Tu je i pruga koja vodi od severa na jug i od istoka na zapad.

Kako su se sremske opštine snašle u uslovima krize? Mislim da je to zavisilo i od ljudi koji vode lokalne samouprave. Zato doskorašnja seoska opština Pećinci sada postiže i po evropskim merilima velike uspehe u razvoju, a to se isto može reći za Staru Pazovu i Inđiju. Pećinci su godinama tavorili na ivici egzistencije, ali u toj opštini je došlo do pravog buma u razvoju malih i srednjih preduzeća. Pećinci su blizu glavnog grada (i aerodroma) tako da vlasnici preduzeća za nepuna dva sata iz ovog mesta mogu da budu u bilo kom mestu u centralnoj Evropi. Pećinci su to iskoristili. Agilno rukovodstvo opštine stalno je na putu sa svojim ponudama i rezultat toga je: doveli su investitore. Isto tako, u Staroj Pazovi i Inđiji poznati su po stranim investicijama. To su opštine koje su od nekadašnjih prosečnih ravničarskih varošica postali pravi gradovi.

Otkud tolike razlike u razvoju ovih opština u odnosu na druge?

Ceo Srem ima dobar geografski položaj, tako da se ne bih usudio da kažem da je opština Šid u tom pogledu hendikepirana. Pre bih rekao da je ne tako davno imala lokalno rukovodstvo koje nije bilo naročito zainteresovano za njen razvoj. Danas je drukčije i zato je ipak sve počelo da se menja nabolje. Tamo je nedavno izgrađen 110-kilovatni transformator kojim je obezbeđena struja za nove industrijske pogone. Pored toga, Šid je uz samu hrvatsku i bosansku granicu (RS), a to su prednosti koje treba da iskoristi.

S druge strane, primer Sremske Mitrovice pokazuje koliko razvoj naših gradova mogu da opterećuju veliki kolektivi. Sremska Mitrovica ima ,,sreću” da su mnoge institucije regionalnog značaja na njenoj teritoriji, pa ima kakav-takav priliv novca, ali očigledno je da privreda ove opštine sad trpi posledice činjenice što smo u davna vremena nastojali da sve što podižemo u većim gradovima bude ,,mega”. Tako su u Mitrovici nastali ,,Matroz”, ,,Mitros”, šećerana... Fabrike su izgrađene u vreme kad se smatralo da regionalni centri treba da imaju najveće dimnjake. Zato sad kad ulazite u Sremsku Mitrovicu – vidite fabričke dimnjake koji se ne dime! To je već prvi detalj koji vas opominje da u tom gradu nešto ,,ne štima”.

Sadašnje rukovodstvo opštine je svakako opterećeno tim problemima i, pogotovo, potrebom zapošljavanja radnika koji su napustili velika preduzeća. Pored toga, radnici u Srbiji uglavnom teško prihvataju promenu zanimanja.

Ali zašto su Inđija i Stara Pazova relativno lako transformisale svoju privredu? One su pre 20 i više godina bile centri privatnih inicijativa i mnoštva radionica koje su se za tren oka prestrukturisale. I zaposleni u tim radionicama su lakše menjali kvalifikacije. A ovde u Sremskoj Mitrovici ljudi misle da je posao najsigurniji ako je u državnoj službi.

Kad je o opštinskim rukovodstvima reč važan je i način na koji su se pripremila za potencijalne investitore. Naime, u razvojno uspešnijim opštinama možete u veoma kratkom roku da dođete do kompletne dokumentacije za eventualnu gradnju neke fabrike.

Da li perspektivnije sredine imaju i manje političkih turbulencija u lokalnim rukovodstvima stranaka? To bi se moglo reći ako imamo u vidu razvoj Inđije. Ali proevropska orijentacija je karakteristična za rukovodstva svih opština u Sremu.

Lokalna rukovodstva u Sremu, takođe, su shvatila da su solidni uslovi života u selima sastavni deo razvoja opštine. Seosko stanovništvo ne može bez vodovoda, plina, infrastrukture, asfaltiranih ulica...

Srem je, inače, imao veliki priliv ljudi ovde, pre svega izbeglica, međutim, sad više nemamo nikakav alibi za stagnaciju. Pogotovo što su izbeglice ovde donele duh aktivizma i preduzimljivosti.

*Načelnik sremskog okruga