Динар јак само на курсној листи

Евро на курсним листама Србије полако пада већ скоро два месеца, али ту чињеницу у трговинама робе широке потрошње (беле технике, компјутера, аутомобила, намештаја, одеће и обуће...) као да нико не примећује. Сви ценовници стоје, осим ретких сезонских распродаја, као да евро вреди најмање 89 динара колико је коштао почетком ове године.

На питање наших репортера откуда толико устезање од очекиваних корекција цена, јер евро губи на цени, поједини трговци, који, опет, не би да им се име спомиње у овом контексту у новинама, у први план истичу неверицу у трајнији тренд јачања динара. По њима, скок вредности домаће валуте више је плод економског тренутка и психолошких момената након продаје "Мобија 6" и "Хемофарма" него извесног опоравка домаће привреде, а тиме и динара. Њихова је прогноза да динар не може да издржи трку са евром и да ће до краја године опет бити на старим стазама – између 88 и 89 динара.

Повољан курс динара су, кажу, дочекали први пут у последњих десет година, тврдећи чак да није реалан. Они своју робу прослеђују у малопродају којој је, по обичају, потребно много да коригује цене на ниже, док се у супротном случају, односно када евро расте, врло брзо прилагођавају новим околностима. Увозници рачунају, између осталог, и на прогнозе банака да ће се курс вратити у нормалу већ од почетка септембра и до краја године достићи реалну вредност.

– Ми пратимо тренд курса. Пошто дајемо робу са одложеним роковима плаћања од 60 до 90 дана, оно што сада продамо биће наплаћено тек у новембру. Промене цена неће бити, јер како банке предвиђају, евро ће опет расти у наредном периоду.

Топлица Спасојевић, председник ИТМ Групе, једног од наших највећих увозника робе широке потрошње, чији је месечни промет око два милиона евра, каже да су његове обавезе према инодобављачима фиксне и у девизама. Дакле, њега, у суштини, курсне игре не погађају када су у питању обавезе према испоручиоцима робе, јер евро је евро у плаћањима, али га зато на домаћем тржишту тренутно може купити јевтиније него пре неколико месеци. Питање је само докле ће тако бити.

У "Хјули Пакарду" (ХП), једном од  највећих произвођача и продаваца компјутера и софтвера, кажу да би се цене вероватно мењале уколико би дошло до промене курса евро–долар, док у овом случају неће бити снижења под утицајем пада вредности евра. Цене су, иначе, формиране у овој европској валути и оне се на дан продаје само множе са важећим курсом, каже Александар Филиповић, директор продаје ХП-а.

По његовим речима, грађани који су купили рачунар у протеклом месецу прошли су јефтиније за око пет одсто од оних који су куповину рачунара завршили, на пример, у априлу. А за оне који се тек одлучују у ХП-у саветују да куповину обаве што пре. То посебно важи за оне који имају динаре и желе да купе компјутер на кредит.

У "Датиму", компанији која се бави увозом комплетних телекомуникација, клима и беле технике кажу да је пад евра за сада незнатан, као и да би се корекције цена могле очекивати у малопродаји коју они снабдевају. Међутим, по речима Александра Матића, директора "Датима", малопродаја се обично тешко одлучује на овај корак. Управо због тог одложеног временског деловања појевтињења евра, јер је цена робе коју сада продају израчуната по ондашњем, вишем, курсу. Док се тај круг (новац–роба–новац) не затвори ни корекције нису могуће. Тек ако динар остане на овој или вишој цени у односу на евро, а крену нове набавке, може се размишљати о мањим корекцијама цена надоле. Али, о том – потом.