У царским одајама

Од нашег специјалног извештача

БЕЧ – Беч се може обићи, пробати, попити, отплесати, отпевати, осликати… Било да је у питању препознатљив лик Моцарта, мирис мушкатли на готово сваком балкону, омиљени сувенир у облику порцуланске слике царице Сиси с дијамантским звездама у коси, укус сахер торте, мелодија валцера и одсјаји чувених балова у палатама које су претворене у музеје, тек, царски Беч сваке године привуче више од осам милиона туриста.

Невероватна чистоћа и ред, људи који стрпљиво чекају да се на семафору упали зелено светло, одломци реченица изговорене на српско-хрватско-босанском језику, гирос и пице за три-четири евра, забрађене муслиманке које купују у најскупљим продавницама или се возе на џиновском точку у пратерском парку, такође су део боја, мириса и укуса данашње престонице Аустрије.

Сналажење по Бечу је лако: довољни су карта града, удобне ципеле и дневна карта за метро која стаје пет евра. Појединачна вожња се никако не исплати, јер само један силазак у подземну значи минус у новчанику од евро и по. За оне с дубљим џепом препоручује се вожња кочијама (40 евра). Најјевтинија варијанта смештаја је у вишекреветним собама у студентским хостелима, који могу да се нађу и у ширем центру за око 20 евра за ноћ.

Кад се креће у обилазак Беча, на листи онога што се обавезно мора видети, поготову ако вас послужи време, на првом месту је – Шенбрун, који је 1996. године Унеско прогласио светским културним наслеђем.

Са 2,3 милиона посетилаца у 2005. години овај дворац био је најпосећенија бечка знаменитост. (На другом месту ове топ листе налази се Зоолошки врт у Шенбруну са 1,7 милиона гостију, а на трећем је главна зграда Музеја историје уметности са 665.000 посетилаца. Затим следе Пратерски точак, Царски апартмани са Сиси-музејем, Албертина, галерија Белведере, Дунавски торањ, Бечка кућа уметности и Музеј Леополд.)

Овај аустријски пандан Версају започет је 1696. године а завршен у доба царице Марије Терезије. У омиљеној летњој резиденцији царске куће својевремено је наступао и сам Моцарт. Данас, најлепше Моцартове и Штраусове мелодије које изводи оркестар уживо дочекају туристе на улазу у импозантну грађевину обојену у "Марија Терезија жуто".

Унутрашњост троспратног дворца чини 1.441 просторија, али су отворене тек 42. Прича о царској фамилији и некадашњем седишту хабзбурговаца има своју цену. Заправо, неколико њих, у зависности од тога шта желите да видите и колико имате времена. Обилазак 22 собе у дворцу је најјефтинија варијанта и стаје 8,90 евра. Шетња кроз државне собе и приватне апартмане краљевског пара Франца Јозефа и Елизабете (Сиси), али и кроз детаље из периода Марије Терезије кошта 11 и по евра. Омиљена је ипак средња варијанта, у којој посетиоци за непуних 15 евра могу да обиђу дворац и да се прошетају по парку строго урађеном по геометријским формама, који скрива приватну башту царице, као и џиновски лавиринт у којем се губе и деца и одрасли. Саставни део овог "пакета" је и нимало лак успон до видиковца са којег се пружа најлепши видик на Шенбрун и велики део Беча. На сваки сат посетиоци дворца могу да присуствују и демонстрацији прављења чувене штрудле од јабука, уз обавезну дегустацију.

Како смо приметили, такозвану златну карту, за коју треба издвојити буквално дан и 36 евра, куповали су ретки. Уз све оно што смо до сада набројали, ова карта омогућава и обилазак зоо-врта (из 1752) чији су данас заштитни знак једине џиновске панде у Европи, затим стаклене баште импресивних димензија у којој доминирају палме, као и обилазак музеј кочија у којем се, рецимо, чува и кочија направљена за јединог Наполеоновог сина.

Потпуна супротност царској раскоши је Пратер, јевтинија и мања варијанта Дизниленда, којим доминира џиновски точак са чијег се врха Беч види као на длану. Точак привремено постављен 1897. за време Светске изложбе, окреће се и данас. За седам евра по особи, наравно.

Овде се и буквално на сваком кораку могу чути језици народа и народности бивше СФРЈ, тако да није изненађење када је на "ту тикетс плиз" стигне питање "а одакле сте". Слична прича сасвим је могућа и у било којој продавници у Бечу, као и да на једном од штандова у оквиру дана "Све кухиње света на отвореном", испод огромног натписа "чевапчићи, мућкалица и гибаница" угледате – шаховницу. (Националну кухињу Хрватске колективно смо прескочили и код браће Грка смазали гирос за осам евра.)

Уколико вас у току обиласка бечких знаменитости заболе ноге и седнете да попијете кафицу, савет пара вредан је и опрез приликом наручивања воде: јер може да се догоди да вам и чашу "чесмуше" наплате један евро.

Онима који након обиласка Шенбруна и Пратера још имају снаге и новца препоручује се и обилазак Катедрале светог Стефана из 13. века, са својим 137 метара високим торњем, Шпанске школе јахања, Сиси-музеја са колекцијом краљевског сребра, Дворца Белведере, Опере, Музеја историје уметности, Парламента, Бургтеатра, Универзитета, Хотела "Сахер"

Уосталом, не морате да обиђете цео Беч у току једне посете. Оставите нешто и за следећи пут.

--------------------------------------------------------------------------

Типичан туриста

Која врста туриста долази у главни град Аустрије? Од 2004. године ови подаци су познати захваљујући обавезном анкетирању гостију. Тако је утврђено да су типични гости Беча образовани и добростојећи. Три четвртине гостију је млађе од 50 година, а 53 процента има високошколско образовање. Више од 50 одсто бечких туриста одседа у хотелима са четири звездице. Највећи део гостију су индивидуални туристи, који долазе авионом или сопственим аутомобилом. Најважнији критеријум за пут у Беч јесу уметничка и културна понуда, коју прате изглед града, знаменитости и приредбе. Туриста се у овом граду у просеку задржи 2,4 дана.

--------------------------------------------------------------------------

Чоколада и кајсије

Кнез Клеменс Венцел Метерних је 1832. године наредио да се креира изврстан десерт за његове размажене госте, али пошто је главни кувар лежао болестан, наредба је прослеђена до шеснаестогодишњег шегрта Франца Сахера. Иако тек у другој години изучавања заната, он храбро преузима наредбу и ствара чоколадну торту са мармеладом од кајсија под чоколадним преливом – сахер торту. Све остало је легенда.