Живот на улици

Свратиште за децу улице на територији Београда реализује Центар за интеграцију младих. Реч је о невладиној организацији насталој 2004. године. Августа 2007. године на Дорћолу отворено је прво Свратиште за децу која живе на улицама велеграда. После само три недеље на евиденцији је било седамдесетак малишана, што је потврда да је овакво место неопходно, али је само после четири месеца престало с радом. До пролећа 2008. године било је смештено у културном центру Рекс, такође на Дорћолу, а с пролећа те године усељава се у Крфску улицу на Звездари где је и данас.

– Програм за рад са децом и младима који живе и раде на улици започели смо 2005. године са теренским радом на централним општинама у Београду. Специјални педагози, дефектолози и социјални радници, који су ангажовани на програму, верују да је рад на интеграцији и укључивању посебно осетљиве групе деце једино могућ уколико је утемељен на принципима добровољности, поверљивости, неосуђивања, индивидуалности у приступу, јасноћи у пружању информација, поступности у планирању заштите, партиципативности и заштити права детета – каже Милица Ђорђевић, координаторка Свратишта.

Према њеним речима у последње четири године реализује се програм који има за циљ успостављање интегративног модела заштите за децу и младе улице. На евиденцији Свратишта налази се малолетници који, због различитих животних прилика, за живот радије бирају улицу. Центар за интеграцију заједно са њима мења систем званичних институција, разбија предрасуде везане за такву децу.

– Ми се радујемо њиховим успесима у креирању будућности какву заслужују. Приоритет у нашем раду има развијање дугорочног партнерства, најпре са децом и младима. То чинимо формирањем односа базираног на поверењу и искрености према одраслима, који је уједно и прва таква веза коју су искусили. Затим радимо на развијању поверења у институције система повезујући их са нашим партнерима – речи су координаторке Свратишта.

Децу која долазе у Свратиште често називају невидљивом јер не поседују документа, без поузданих су података где и када су рођена, а не налазе се ни на евиденцији надлежних органа. Међутим, када једном дођу у Свратиште њихов статус се мења.

– Надлежни органи се обавештавају о томе да је Свратиште примило још једног корисника и процес евидентирања, што је предуслов за систематску помоћ државе и институција. Затим се трудимо, уз сарадњу са другим институцијама да побољшамо ситуацију у којој се налазе. Градимо однос поверења и тежимо да у сарадњи са пријатељима и донаторима учинимо све да ова деца схвате да је пред њима будућност која може да буде лепша него што је то била прошлост – објашњава Милица Ђорђевић.