Живот може да буде лепши

Центар за интеграцију младих је невладина организација под чијим патронатом је основано и функционише Свратиште за децу која живе на улицама Београда. Она не живе безбрижно попут вршњака који имају кров над главом и родитељску негу. Основни циљ постојања Свратишта јесте да допринесе социјалној интеграцији деце, тако што најпре утиче на отклањање или умањење штете коју деци доноси живот на улици. Временом, развијањем односа поверења, поступно оснажује децу и укључује у званични систем институција.

Једна од веома важних ставки у раду Свратишта јесте укључивање деце у процес неформалног образовања, са циљем да им приближи школу и радне навике, како би се деца мотивисала да се укључе у систем образовања, који је неопходан за равноправни живот у заједници.

Приликом реализације идеје да се помогне деци која живе на улицама велеграда пошло се од следећег:

*ДЕЦА УЛИЦЕ СЕ НЕРЕДОВНО ХРАНЕ...
*ДЕЦА УЛИЦЕ НЕМАЈУ ГДЕ ДА СЕ ОКУПАЈУ...
*ДЕЦА УЛИЦЕ НЕМАЈУ НИЈЕДАН ДОКУМЕНТ...
*ДЕЦИ УЛИЦЕ ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА НИЈЕ ДОСТУПНА...
*ДЕЦА УЛИЦЕ НЕ ИДУ У ШКОЛУ...
*ДЕЦА УЛИЦЕ СПАВАЈУ НА УЛИЦАМА..
*ДЕВОЈЧИЦЕ УЛИЦЕ СУ ПОСЕБНО РАЊИВЕ...

У Свратишту које је мењало локације и за сада се сместило у Крфску, иначе мирну улицу на Звездари непосредно уз Центар за социјални рад ове општине, долазе деца која су, као и сва деца уосталом, жељна да неко брине о њима. Потребно им је много јер у Свратиште свакодневно долази велики број деце којима треба помоћ јер су ускраћена за све оне ствари које су многи од нас имали у детињству.

Чарапе за мушкарце и девојчице узраста од седам до осамнаест година, доњи веш за исти узраст као и све врсте слатких производа са важећим роком трајања. Добро би дошле и игрице за сони плеј стејшн 2 који им служи да се разоноде и забаве али и документарни и цртани филмови са едукативним карактером, како би усвојила знања и информације које им другачије нису доступне.

Иначе, на питање шта би волела да имају, углас, без много премишљања рекли су – компјутер.

Њима није неопходан само компјутер у који се, како рекоше, разумеју, а проблем је у простору и у инфраструктури простора који не може да подржава коришћење више електричних уређаја јер су инсталације старе. Потребно им је и више простора, стотинак садашњих квадрата је мало, посебно у току јесени и зиме када се склањају од хладноће јер немају где да се огреју: две собе су тада тесне да их све приме, али стисну се и не буне. Важно им је да су на сувом, топлом и сигурном месту где могу да се друже, посаветују са васпитачима ако имају неку муку, ураде домаће задатке, склоне се од акутне опасности када су јој изложени....

Помоћ деци улице, како их многи називају, а нажалост улице нашег града су им једино стално пребивалиште, драгоцена је да би се деца одлучила за корените промене у односу на будућност која треба да им донесе боље услове за живот. Увек треба имати на уму да деца која долазе у Свратиште имају емоције, да умеју да љубав узврате љубављу, осмехе –осмесима.

Ова деца нису изабрала да живе на улици. Ту су остављена. Преживљавају празних стомака, без љубави.

Не иду у школу и никада нису била код лекара. Одрастају пре него што постану деца. Потребно је мало добре воље да се њихов живот промени набоље.