Топлина и сигурност

До сада смо били медијска подршка хуманитарним акцијама намењеним деци оболелој од рака, деци лишеној родитељског старања која живе у Дому Ужицу, акцији „Право на осмех“ и подржали смо помоћ Народној кухињи у Врању.

Овога пута лист „Политика“ је иницијатор хуманитарне акције која је намењена деци и младима који долазе у Свратиште у Крфској улици у Београду, где налазе све што им је неопходно да би променили начин размишљања о животу.

Када дете дође у Свратиште, где је увек добродошло, приликом пријема добије информације о свему што му овде следује, али и о правилима понашања. Узимају се основни подаци, како би дете било у евиденцији Свратишта. Приликом сваког пријема посебно се води рачуна о томе да ли корисник представља опасност по себе, друге и запослене. Важно је напоменути да је долазак у Свратиште заснован на добровољности.

(/slika2)

Уважава се дечја личност, његове потребе и интересовања, што је допринело изградњи међусобног поверења корисника Свратишта и запослених.

Услуге које се нуде у Свратишту креиране су у сарадњи с децом и теренским радницима, уз консултације с партнерским организацијама као и партнерима из Градског центра за социјални рад у Београду.

Данас је Свратиште место на коме деца могу да се одморе и проведу пријатне сате под надзором васпитача, а кроз активности као што су креативне и едукативне радионице проводе време на користан начин.

Деца овде редовно добијају оброке: доручак, ручак, вечеру и ужине, а термини за обеде унапред су одређени и не мењају се (осим када је реч о неком од хитних случајева) и деца их знају. Треба рећи да васпитачи асистирају код узимања хране, јер има и деце која не знају да користе прибор за јело, а овде то врло брзо науче. Овде стекну и навику да оперу руке пре сваког оброка и распремају просторије после оброка.

У Свратишту увек има топле воде тако да деца у сваком тренутку могу да се окупају, пресвуку у чисто и да буду негована упркос чињенице да им је најчешће улица – дом. Њихово детињство није било ни најмање ружичасто пре доласка у Свратиште. Оно је било пуно сиромаштва и предрасуда, посебно ако је реч о ромској деци, а ране из детињства, нажалост, веома тешко зарастају. Зато се сви запослени у Свратишту труде да деца која овде дођу осете да има ко да мисли на њих.

У Свратишту је тим који заједно с дететом или младом особом налази најбоље начине да се све оно болно превазиђе и схвати да живот има и ведрију страну од оне на коју су свикли.

Уче се одговорности према себи и према другима. Усвајају радне навике и уз подршку настављају да похађају школу. И, оно што је можда и најважније а најмање могуће измерити, постају активни учесници односа са одраслим особама који је негујући и који за циљ има њихов најбољи интерес.