Нема злата без доброг заната

Овогодишњи 14. Фестивал кореографских минијатура, пројекат Удружења балетских уметника Србије, показао се, у организационом и концепцијском смислу, као досад најсложеније издање, укључивши у свој програм, осим такмичарске вечери, и сложени процес продуцирања две плесне представе („Лисабонска прича” Александра Илића и „Вољен” Кјерсти Милер) и нови Плесни биоскоп. Значајан труд који је УБУС уложило у реализацију овако разуђеног програма резултирао је динамичном стваралачком фестивалском атмосфером. 

Стилском конфигурацијом приспелих радова, фестивал је остао на линији врло маркантног и радикалног заокрета на плану уметничког израза, учињеног пре неколико година. Од тада се такмичарска остварења све више окрећу концептуалном кореографском стваралаштву, једној од доминантнијих тенденција у данашњем свету игре. Оваква кретања треба препознати само као једну од еволутивних фаза овог фестивала која га чини у пуном смислу актуелним. Стога, појам херметизма који се, прилично основано, константно доводи у везу са делом светске савремене плесне продукције, није ствар програмски фиксиране уметничке оријентације Фестивала кореографских минијатура. Концептуални кореографски израз, коме је овај фестивал само отворио врата, још увек жуди за стицањем свог легитимитета и у том стваралачком трагању за каквим чврстим упориштем, врши небројене иступе у друге уметничке домене, често полажући наде у моћи и ефекте уметничког синкретизма.

У случају овогодишњег фестивала, оваква настојања пружила су углавном недовољно разрађене радове, будући да је кореспондирање концептуалног кореографског остварења са публиком директно пропорционално степену идејне кохерентности и занатске вештине кореографа, а тога у такмичарском делу фестивала није било у довољној мери. У прилог томе иде и промишљена одлука међународног жирија да не додели прву награду, остајући тако доследан установљеним вредносним критеријумима фестивала. И ове године финално вече обележили су такмичари из иностранства, што показује и списак награђених: друга награда – Јелена Костић (Србија–Холандија), трећа – Брајана Фриц, Рене Матеус (САД–Колумбија), похвале – Фабрицио Фавале и Валентина Сађин (Италија), награда жирија критике – Александра Мишић и Огњен Вучинић (Хрватска), награда публике и плакета „Александар Израиловски” – Каја Јањић (Словенија). Овогодишње Минијатуре остаће упамћене и по оснивању врло подстицајне награде „Охрабрење”, којом ће УБУС најзапаженијим домаћим кореографима на будућим фестивалима обезбедити продуцирање целовечерње представе.

Будући да су у потпуности протекле у знаку природне и аутентичне потребе младих савремених аутора за испитивањем стваралачких граница, радује чињеница да су се 14. Минијатуре храбро изложиле ризику презентовања овог још увек експерименталног облика савременог кореографског израза, и тиме, и поред реалног изостанка значајнијих остварења, нашој публици уприличиле могућност непосредног увида у део актуелних кореографских токова.