Алкалај отима српске позиције

Од нашег дописника

Сарајево, 14. јуна – Министарство иностраних послова (МИП) Босне и Херцеговине је институција у којој већ дужи период, а у последње време поготово, влада хаос и безакоње оличено у понашању шефа дипломатије БиХ Свена Алкалаја. Резултат његовог прекомотног понашања, боље рећи самовоље, огледа се, пре свега, у потпуно нарушеном националном балансу на штету Срба и Хрвата, а у корист Бошњака, не само у централи МИП-а у Сарајеву, него и у дипломатско-конзуларној мрежи БиХ у свету.

Ово је мишљење Алкалајеве заменице Ане Тришић-Бабић коју смо замолили да за „Политику” прокоментарише најновији закључак Председништва БиХ, у чијој надлежности је спољна политика, да би „требало обавити посебну расправу о односима у МИП-у БиХ”.

„Од 35 позиција шефова одсека и самосталних одељења у МИП-у, 65 одсто је ’у рукама’ Бошњака. У Сектору за опште послове, на пример, сви шефови су бошњачке националности, дакле они контролишу све, од финансија, до возног парка. Или, у Сектору за мултилатералу  шефовско место има само један Србин”, каже Тришић-Бабић.

Она подсећа да је више пута до сада званично указивала на неодрживост оваквог стања и да је сваки пут доживела разочарење због изостанка реакције од стране оних у чијој надлежности су механизми контроле рада МИП-а, укључујући и Комисију за спољну политику.

Алкалај, тврди његова заменица, једноставно злоупотребљава функцију у име државе и ниподаштава, не само законе, него и споразуме које је донело Председништво БиХ. Пример како он то ради јесте Споразум о обавезној ротацији у амбасадама по националном паритету који „поштује” утолико што, буквално, „отима позиције које припадају Србима и додељује их Бошњацима, или их уопште не попуњава”.

„Ако је амбасадор, којег именује Председништво БиХ, из реда једног од три народа у том случају друга и трећа позиција у тој амбасади морају припасти представницима друга два народа, и то је оно што третира Споразум о ротацији за чију примену је надлежан МИП. Међутим, стварна ситуација није слика обавезне и адекватне националне заступљености у ДКП, него министровог начина отимања позиција које припадају Србима”, наглашава Тришић-Бабић.

Она за пример наводи амбасаде БиХ у Бечу и Паризу у којима су Бошњаци амбасадори и у којима би, да су испоштована уставна и законска начела специфичног организовања и уређења БиХ, други човек морао да буде из реда српског народа. Међутим, на месту број два у амбасади у Бечу седи Невен Куленовић, бивши шеф Алкалајевог кабинета, док је место у амбасади у Паризу празно.

„Кад је у питању амбасада у Паризу, министар на сваки предлог српске стране, у вези са попуњавањем позиције два, узвраћа да то не треба радити, јер свакако у будућности то место неће припадати Србима, с обзиром на чињеницу да ће за годину и нешто више дана у тој амбасади Србин бити амбасадор. Врло занимљиво визионарско размишљање – оцењује Тришић-Бабић, која истовремено тврди да се „на разне начине опструише и намерно слаби рад амбасада у којима су тренутно амбасадори из реда српског народа”.

Коментаришући тврдњу шефа дипломатије БиХ да је „Србија крива што БиХ скупо плаћа изнајмљивање просторија за потребе своје ино-мреже”, јер је „Србија главни кочничар у процесу сукцесије имовине бивше Југославије”, Тришић-Бабић каже да „министар Алкалај, апсолутно, не разуме о чему се ради”.

„Преговоре о сукцесији не води Београд, већ посебна радна група на нивоу бивших југословенских република. Осим тога, сукцесија је процес који траје четири године и он не подразумева само расподелу зграда у дипломатији, већ много тога више и шире, и то нема никакве везе само са Србијом”, изричита је наша саговорница.

Она сматра да су овакве и сличне изјаве које министар Алкалај износи у име БиХ, „доказ његове незаинтересованости, одсутности и површности”, да су „паушалне” и да „доносе проблеме, не само БиХ, него и нашим односима са суседима”. Иначе, закључује Тришић-Бабић, „министар од почетка мандата, а поготово у последња три до четири месеца, користи своју позицију, заправо, злоупотребљава је и износи, искључиво ставове своје странке (Странка за БиХ) чиме збуњује јавност”.

Душанка Станишић