Одобрен почетак ратификације ССП-а

Брисел– Министри спољних послова Европске уније одлучили су јуче на заседању у Луксембургу да одобре почетак ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању са Србијом. У закључку министарског заседања наведено је да Савет министара охрабрује Србију да настави да се држи препорука главног тужитеља Трибунала у Хагу Сержа Брамерца.

Почетак ратификације ССП-а значи да ће од данас у парламентима свих 27 држава чланица ЕУ ово питање моћи да се нађе на дневном реду, а неке земље, као Шпанија, најавиле су да ће уговор са Србијом бити ратификован у најкраћем року. Када уговор буде ратификован у Савету ЕУ и свим државама чланицама, Србија ће моћи да рачуна на почетак преговора о чланству у ЕУ. Досадашња пракса је показала да је за комплетну ратификацију ССП-а у просеку потребно од годину и по до две године.

Серж Брамерц je изјавио да је сарадња Београда и Хашког трибунала добра и да очекује да ће српске власти и даље политички подржавати оперативне службе које трагају за хашким бегунцем Ратком Младићем. Он је у изјави новинарима у Луксембургу, где је шефове дипломатија ЕУ известио о сарадњи земаља Балкана са трибуналом, нагласио да је можда потребно променити начине трагања и применити друге механизме за налажење хашких бегунаца и поновио да је главни циљ Хашког трибунала да се нађу Младић и Горан Хаџић.

На питање да ли је на састанку са министрима ЕУ рекао да Београд у потпуности сарађује са Хашким судом, Брамерц је одговорио да ни у једном извештају до сада није на тај начин дефинисао сарадњу јер је „сарадња процес”, преноси Бета.

Брамерц је такође рекао да у случају Хрватске резултати сарадње око артиљеријских дневника, и поред обећања Загреба да ће учинити све, засад нису задовољавајући. Он је рекао да је радна група Владе Хрватске за то добила неке податке Хашког суда, али да је та сарадња слаба.

В. Јокановић

----------------------------------------------

Симболични корак ближе ЕУ

После одлуке министара иностраних послова у Луксембургу многима у Србији је лакнуло. Професор Факултета политичких наука у Београду Предраг Симић оцењује да је јучерашња одлука још један симболични корак ближе ЕУ. „Мислим да је то било сасвим очекивано или чак испод очекивања.

Али то је оно што је ЕУ у овом тренутку спремна да понуди Србији. Грађанима Србије ССП донеће корист кроз приступање европском тржишту за она малобројна предузећа која нешто извозе. Врата за извоз биће широм отворена и више наше робе имаће бесцарински статус на тржишту ЕУ. На кратки рок великих добити неће бити, али на дуги рок бенефити су огромни. То пре свега треба схватити као шансу за наше извознике, да дођу на богато и стабилно тржиште ЕУ. Колико наша привреда буде у стању да то уради, толико ће бити користи за нашу земљу”, истиче Симић.

(/slika2)Директор Правног форума Владимир Тодорић наводи за „Политику” да је луксембуршка одлука тек почетак дуготрајног процеса појединачних ратификација држава чланица ЕУ, који ће потрајати око две године. „Мислим да сама хармонизација законодавства неће бити проблем, већ управо имплементација онога што је хармoнизовано. Конкретних предности у односу на оно што је до сада било неће бити, јер се краткорочно ништа економски неће променити. Добитак може бити на некој симболичној равни, да се није зауставио процес интеграције”, објашњава Тодорић.

Следећи корак у евроинтеграцијама биће разматрање српске кандидатуре за чланство. Тодорић напомиње да је то питање одвојено од ССП-а. „За Србију је економски најбитније да постане кандидат због приступа одређеним фондовима. Али политичари не треба да буду у заблуди да ће ти фондови моћи да буду ослонац привредног развоја, већ ће они бити само комплементарни са развојем”, каже директор Правног форума.

Био бих заиста пријатно изненађен ако би се тема наше кандидатуре поставила пре Нове године, оцењује Предраг Симић и додаје: „Питање је да ли ће се до тада отклонити европски страхови од нових чланова, јер данас већи део јавног мњења у земљама ЕУ у сваком новом кандидату види Грчку и страхује да он доноси нову претњу, опасност за постојеће чланице. Постоји веома снажан блок против новог ширења, то су углавном северне земље ЕУ, укључујући Немачку, Холандију, Велику Британију, Француску”.

Ове државе , наставља Симић, верују да су нове земље које улазе нестабилне, да се у њих мора улагати и да ће то довести до повећања пореза и буџета у ЕУ, што би довело до смањивања животног стандарда и запослености.

Б. Билбија

----------------------------------------------

Цветковић: Важно да ратификација ССП-а почне што пре

Крушевац – „Важно је да ратификација Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) почне што пре јер се обавља у парламентима свих 27 чланица ЕУ, као и у парламенту уније тако да ће трајати сигурно годину, две”, рекао је премијер Мирко Цветковић јуче новинарима после састанка са градоначелником Крушевца, преноси Танјуг.

Премијер је рекао да Србија одржава темпо процеса европских интеграција и изразио очекивање да ће наша земља добити статус кандидата за чланство у ЕУ у наредној календарској години.

----------------------------------------------

Позитиван сигнал инвеститорима

Почетак ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању био би нека врста гаранције инвеститорима да је Србија добро место за улагање, сматра Горан Николић, сарадник Института за европске студије.

– Иако, конкретно, готово да нема никаквих промена које би пословној заједници у земљи олакшалe живот, сам почетак процеса придруживања је позитиван сигнал. Нарочито после благог успоравања тог процеса – сматра Николић.

Са њим се слаже и Михаило Весовић, потпредседник Привредне коморе Србије. Та чињеница, објашњава наш саговорник, неће драстично променити нашу ситуацију, јер ми већ Споразум о стабилизацији и придруживању практично примењујемо од 1. јануара 2009. године.

– Оно што ћемо сада добити на неки начин гарантује економску и политичку стабилност привреди. А сигурност је у бизнису најважнија како бисте могли да планирате своје пословање. Тиме ћемо добити и стално тело које би решавало евентуалне проблеме приликом економске сарадње Србије и Европске уније – објашњава наш саговорник.

А. Н.