Отворен досије последњег Кенедија

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 15. јуна – У Америци се усталило да постхумна биографија ниједног иоле значајнијег политичара није комплетна док се не отвори његов досије који је за живота сачињавао Федерални истражни биро. То се управо потврђује обелодањивањем 2.352 стране материјала о последњем из најпознатије овдашње политичке династије, сенатору Едварду Кенедију.

Он је прошлог августа преминуо у 77. години, савладан тумором на мозгу, окончавши тиме дугу и плодну политичку каријеру коју је почео још 1962, избором за сенатора. Као и свака „крупна риба”, али и због чињенице да је политиком почео да се бави у моменту када је у Белој кући већ био и његов рођени брат Џон Кенеди, одмах је регистрован у радару унутрашње службе безбедности, на чијем челу је у то време њен легендарни директор Едвард Хувер, који је на место директора Еф-Би-Аја дошао у моменту његовог оснивања, 1935, и остао све до своје смрти, 1972.

Досије, отворен на захтев неких медија, а по основу Закона о слободи информација, доступан преко Интернета и целом свету (http://foia.fbi.gov/foiaindex/kennedy.htm), показује међутим да је пракса шпијунирања Американаца настављена и после одласка чувеног „ловца на вештице” током педесетих. У Кенедијевом случају нема међутим компромитујућих чињеница о личном животу, већ се главнина материја бави претњама са разних страна – од Кју-клукс-клана, преко неонациста, радикалних левичара, белих расиста па до мафије и психопата – да ће га снаћи иста судбина као два старије брата. Председник Џон Кенеди убијен је у атентату 1963, а сенатор Роберт Кенеди, који се био кандидовао за председника, 1968.

Прве доставе о Едварду Кенедију у досије су ушле још пре него што је постао сенатор: сачињене су 1961, током његовог пута по Латинској Америци, где се сретао са „левичарским и комунистичким симпатизерима”. На крају тог пута, Тед, како је за живота најчешће ословљаван, у авиону је заборавио свој дневник, који је доспео у руке Еф-Би-Аја и никад му није враћен.

Едвард Кенеди је био свестан тих претњи, али је о њима ретко говорио. Они који су били блиски са њим, сведоче да се трзао на сваки пуцањ: судбина браће која су платила највећу цену за свој политички успех била му је дубоко урезана у подсвест.

Због тога – брига породице за његов живот – за председника је одлучио да се кандидује тек 12 година од атентата на Роберта Кенедија, али у томе неће успети између осталог и због једне саобраћајне несреће која се догодила 11 година раније и која га је прогањала до краја живота.

Реч је о ноћном удесу на једном неосветљеном уском дрвеном мосту код острва Чипаквидик у Масачусетсу, када је аутомобил који је возио слетео у реку. Сапутница, лепушкаста секретарица Мери Џо Копечни се том приликом удавила, док се сенатор спасао, али несрећу није одмах пријавио нити је позвао помоћ.

Досије се не бави тим случајем, с образложењем да „није прекршен ниједан федерални закон”. Можда и зато што је Едвард Хувер био лични пријатељ сенаторовог оца Џозефа Кенедија и што је симпатисао тада младог политичког наследника.

Ипак, у досијеу је забелешка да се кабинет председника Никсона дискретно интересовао за Мери Џо Копечни. Никсон, који је оставку због афере „Вотергејт” поднео 1974, прибојавао се да би преостали Кенеди могао да му буде супарник, па је хтео да се, за сваки случај, обезбеди.

Досије има и материјал о покушају мафије да сенатора повеже са секс журкама на којима су учествовале холивудске звезде попут Френка Синатре и Мерилин Монро, али таква достава једног доушника није узета за озбиљно.

Све у свему, досије Еф-Би-Аја не мења слику о сенатору са најдужим стажом у америчкој историји, који почива на националном војном гробљу Арлингтон, преко пута Вашингтона, недалеко од места где су сахрањена и његова два брата, Џон и Роберт Кенеди. Док је последње почивалиште убијеног председника нека врста националног светилишта са вечним пламеном, хумке друга два брата обележене су само невеликим плочама и скромним крстовима.

Милан Мишић