Ариљци приватници

Ми у Ариљу нисмо имали велике фабрике и наши људи су се на време окренули приватној иницијативи. Они су најзаслужнији што је oвa општина данас у развојном погледу изнад просека. Претворили су своје куће у радионице и тако су започели посао. У Ариљу су биле три веће текстилне фабрике у друштвеној својини. Те фабрике су приватизоване, затворене или су под стечајем, али зато сад имамо укупно око 1.200 привредних субјеката – предузећа и радњи – највише у области текстилне индустрије. За општину са двадесет хиљада становника то је велики број. Осим текстилних радионица и предузећа имамо и дрвопрерађивачку индустрију и две фабрике из металског комплекса (,,Пролетер” и ,,Фасил”). Ипак, доминирају приватна породична предузећа и радње. Они производе текстил и пласирају га по целој Србији, сад и у иностранству. Фирма ,,Јасмил” је, рецимо, доспела на америчко тржиште.

Наши произвођачи су веома незадовољни приливом кинеских производа, али и Ариљци су успели да наметну своју робу. Производе веш, дуксеве, тренерке... По правилу, једна фирма је водећа у производњи неког производа, а другe јој се придружују. То су стабилне породичне фирме које су успеле да се одрже и у условима кризе.

Ипак, производња малина у Ариљу је испред текстила: у општини имамо најмање пет хиљада ових ,,фабрика под ведрим небом”. То су малињаци који се и ове године, и прошле, кад је цена била лоша, проширују. У Ариљу се и време мери према малини, па кажемо: ,,пре брања” и ,,после брања” малине. Ових дана је почетак брања малине. У општину дође и по неколико хиљада берача из других крајева. То није нимало лак посао, траје четрдесетак дана, али људи због допунске зараде долазе из целе Србије.

Малине се затим одлажу у стотинак мањих или већих хладњача. Ове године неке мале хладњаче се убрзано завршавају. Ја знам бар 25 таквих. Међутим, наши малинари се не баве прерадом овог воћа. Има таквих покушаја (сокови, компоти), али све је то на самом почетку. Јер сав род малине који се обере уједно се и откупи и то је и утицало да се мало размишља о преради.

Производњу малине су у Ариље донели стручњаци који су били запослени у нашој задрузи још пре неколико деценија. Та задруга је била можда највећи откупљивач малина на Балкану. Пре тога, малина у Ариљу није постојала осим ,,на нивоу грешке” по двориштима. Али показало се да је поднебље за ово воће јако добро, тако да имамо малину чији квалитет се на европском тржишту веома цени.

Производњом малине се бави скоро свака породица, и та производња многима служи као допунски приход. Јер једно домаћинство може да обради од 10 до 25 ари малине као допунску делатност. Сад неки обрађују по хектар-два, што је прави бизнис.

То су разлози због којих је наша општина у другачијој позицији од неких других. Мада и ми имамо проблема. Буџет општине је, рецимо, око 300 милиона динара, што је јако мало. Овде се само од малине у сезони обрће 32 милиона евра, а у буџету немамо новац ни за веома скромне пројекте. Ми, међутим, конкуришемо и добијамо средства: од министарства за инфраструктуру, од НИП-а, од министарства за локалну самоуправу, од министарства за екологију и просторно планирање...

Имамо готове пројекте и често конкуришемо. И морамо да будемо упорни. Зато смо добили 64 милиона динара за реализацију једног за нас важног путног правца, 18 милиона за надградњу школске кухиње и смештај деце предшколског узраста. Изградили смо спортску халу, преуредили још један објекат за предшколску установу, асфалтирали неколико путева. Општина покушава да створи амбијент за нормалан живот. И многи и живе боље, што се види по њиховим кућама, аутомобилима... Мада има и социјалних проблема.

Има и одлазака из Ариља. Одлазе млади са завршеним факултетима. Зато настојимо да побољшамо амбијент. И радујемо се кад наша деца са завршеном школом остану у Ариљу. Недавно се један од њих, Влада Новаковић, са завршеним пољопривредним факултетом (смер у вези са хладњачама) вратио. Кажу да је могао да остане на факултету, али дошао је кући и већ отвара хладњачу. Потрудили смо се да што пре добије све потребне папире у нашим службама. Али треба нам више таквих који остају.

Председница општине Ариље