Срећан узлет или – срећан пут

Одлука о судбини српске репрезентације на Мондијалу може да падне већ сутра у Порт Елизабету, а нада може да потраје још, до нашег сусрета са Аустралијом у среду, у Нелспруиту.

У нашим опцијама сутрашњи меч са Немцима има јасан садржај – или срећан лет, „орлови”, или срећан пут кући.

Јесте Немачка увек Немачка, и бар ми добро знамо шта то значи и у репрезентативној и у клупској конкуренцији. Али, ипак ће бити да је ово ново време, да је овде мондијалски, то јест турнирски фудбал, и да је ,једноставно, све могуће. Ако су се наши репрезентативци дефинитивно ослободили море и јарма на плећима званог несрећни пораз од Гане – биће добро.

Нама ће можда до краја Мондијала тај макар и један бод, који смо имали у џепу до малерозне акције Кузмановића, остати као горка успомена за најдуже време, као што је био случај непостојећег пеналтика на нашу штету у Шпанији када нам је дански судија Соренсен отфикарио главу досудивши непостојећи једанаестерац. Кузмановићева рука ће се свакако уселити у галерију куриозитета на светским првенствима, али и то је део фудбала.

Важније од тога је што се овај младић извукао из шока уз одлучујућу подршку саиграча, тренера Антића као и доктора Миљка Ристића. То је много важан моменат из живота „орлова” ових дана.

А опет, нека остане општа максима да су Немци – Немци, ма какав тим имали, ниси озбиљан партнер ако ниси у стању да их кокнеш међу рогове. А када јеси, као што је била моћна Црвена звезда у својој чувеној победи над Бајерном у Минхену, још ниси завршио посао иако је реванш сусрет на твом стадиону.

Дакле, може се десити да после сутрашњег сусрета с најјачим ривалом у нашој групи, „орлови” крену кући, ако судбина баш неће да их помилује. Али, има још две могућности сем пораза. Победа би била идеална, а и са ремијем не би све наше лађе биле потопљене, с тим што тада не бисмо спавали док не видимо шта ће се догађати у двориштима репрезентација из наше групе.

Продефиловале су пред дивним навијачима, али са одвратним трубама у устима које Мондијал чине готово дивљачким, све репрезентације у првим мечевима. И, ни једна није импресионирала игром, а ни резултатом осим „наше” Немачке.

Мучили се Аргентинци против Нигерије, Енглези нису победили Америку и при томе су оставили најслабији утисак од свих бивших шампиона. Италијани су имали порођајне муке у мечу са одважним Парагвајцима. Шта тек рећи о Француској. У потпуној интернационализацији фудбала, нема репрезентације чија готово половина репрезентативаца не игра у иностраним клубовима. Француски случај је карактеристичан, такав да би „триколори” једноставно морали бити светски прваци. Два играча имају у Барселони, исто толико у Челзију, четири у Арсеналу, по једног у Манчестер јунајтеду и Бајерну, али – великом муком су стигли до бода у стартном сусрету са Уругвајцима.

Мерени таквим чињеницама, „орлови” и нису превише разочарали на старту, с тим што је пенал-пех испао наша мора.

Тачно је да све сада од наших играча зависи, али не баш све. Биће места и за калкулације, наравно уколико с Немцима буде како желимо, а биће и зависности од туђих резултата.

На крају, резиме дана би био: нашима се не иде кући, а Немачка нека буде – Немачка.

Иначе, интересовање навијача наше репрезентације је максимално. Иако је место обрачуна с Немцима удаљено хиљаду и по километара од Јоханесбурга, сви Срби ће на утакмицу.

И сви се надају да ће Антићеви изабраници надокнадити пропуштено у мечу са Ганом.