Грчка криза - болнице остале без лекова

Од нашег дописника

Атина, 16. јуна – Инфлација од 5,4 одсто (и званично највећа у ЕУ), инспекцијска мисија представника ММФ-а, Европске централне банке и ЕУ, која проверава стање финансија и привреде, неочекивано снижавање кредитног рејтинга земље, спекулације на берзама и ширење гласина да опасност од банкрота још увек прети... Нови штрајкови, хаотична ситуација у болницама где се операције одлажу због недостатка лекова и болничког материјала јер држава није платила дуг, обелодањивање корупционашких скандала у којима је учествовало највише руководство, и уз све то и – смањен број туриста... Туристичке агенције се плаше штрајкова који у луци блокирају велике крузере са хиљадама путника, плаше се нових нереда па се бележи отказивање ноћења у атинским хотелима.

То је, према информацијама које су објављивали медији, овонедељна слика Грчке у којој пред владу премијера Папандреуа као да искачу све нови и већи проблеми, као да их и тако нема превише, као да је изненада отворена – Пандорина кутија. У суштини тако и јесте, јер на површину излази све оно што годинама није решавано, законски регулисано, што је прећуткивано и пред чиме су из сасвим јасних разлога затваране очи. Зато на последњој седници кабинета премијер Папандреу није знао одакле да почне, шта да зацрта као приоритете како би се што пре „гасила ватра” коју потенцијални западни кредитори посматрају са великом пажњом и недоумицом.

По хитном поступку влада се данас са произвођачима лекова и медицинске опреме договорила о реструктурисању дуга од седам милијарди евра јер су грчке болнице у колапсу. Влада је обећала да ће им одмах у кешу исплатити 350 милиона евра, а да ће остатак бити реструктурисан помоћу државних облигација. Задуженост владе за лекове и медицински материјал испоручен државним болницама датира још од 2005. С обзиром на то да су од тада стизала само обећања, произвођачи су последње две недеље објавили мораторијум за нове испоруке, због чега су државне болнице биле приморане да пређу на ванредни режим рада. Први пут војне болнице су саопштиле да ће примати тешко болесне цивиле како би се ситуација бар делимично поправила. Лекари су у понедељак организовали митинг у центру Атине захтевајући од владе да реши ситуацију у болницама, али је јасно да је то дуг процес јер се већ годинама у грчком здравству на свим нивоима развија она суптилна али и она најпростија корупција – коверат у руке. То, наравно, није грчки специјалитет, само су овде цене за „услугу” много веће и државне болнице се сматрају леглом корупције. Исти механизам је примењен и код снабдевања лековима и материјалом, па су тако у приватним џеповима завршиле хиљаде евра.

Последње испитивање јавног мњења показало је да само 20 посто Грка верује у демократске принципе, прецизније – у демократију. Уколико би се сада расписали избори, не би гласало преко 30 одсто испитаника, а садашње политичке структуре, владајуће и оне у опозицији, не би добиле ни 25 посто гласова. Овакви подаци забрињавају аналитичаре јер указују на чињеницу да влада у овом, без сумње за Грчку преломном, тренутку – нема пуну подршку у народу.

Док део јавности четрнаест споразума о сарадњи потписаних са Кином види као охрабрујући моменат и спремност на за Кину корисну али за Грчку значајну инвестицију у посрнулу привреду, други део нације сматра да се земља распродаје Кинезима. Било како било, кинески вицепремијер Занг Деијанг је приликом сусрета са премијером Јоргосом Папандреуом поручио да ће влада у Пекингу чинити напоре да кинеске компаније испитају и искористе све могућности инвестирања у Грчку. Гост верује да је Атина способна да превазиђе садашње економске тешкоће, да се извуче из кризе. Споразуми потписани са кинеским транспортним гигантом „Коско” подразумевају изградњу и проширење луке у Пиреју и Солун и унапређење инфраструктурних објеката чиме ће се битно повећати пропусна моћ и целокупна ефикасност грчких лука. Када је реч о бродоградњи, очекује се изградња трговачке флоте и још низ послова. Национална телекомуникациона компанија ОТЕ је потписала споразум о партнерству са кинеским „Хаувејом”, док су у области прехране, парафирана четири уговора о извозу грчког маслиновог уља у Кину. Све у свему, реч је о споразумима укупне вредности милијарду евра, што у овим тешким временима за Грчку, свакако, представља дозу охрабрења и наде – на истоку.

Јасмина Павловић-Стаменић