Чарапански баксузи

Они промовишу смех као основно људско право. И њихов лидер одудара од фото-робота типичног фронтмена невладине организације. Звонко Рајковић, професор физичког, који већ дуго година учи крушевачку децу да пливају, не уклапа се у стереотип који врло често и незаслужено преовладава међу Србима: да им се при помену речи НВО привиђају Наташа Кандић или Биљана Ковачевић-Вучо, две "најпознатије боркиње за промоцију цивилног сектора".

Зашто се наставник Звонко не уклапа у клише о "војнику НВО"? Он је председник Хуманог друштва угурсуза, намћора и баксуза "Добра нарав" из Крушевца, невладине организације која окупља чарапанске шаљивџије, познате по игри баксузног кола и хуманитарних прикупљања добровољних прилога који се заснивају на мантри "ћутање је злато".

Наиме, намћори регистровани као НВО, уместо да инаугуришу правила промоције "праве" западњачке демократије, уместо да се прогласе за пророке приватизације и апостоле тржишне привреде, опуномоћене браниоце свих врста равноправности, од политичке до полне, организују хуморескне перформансе, од којих је један од најегзотичнијих – седење у кафани "леђа о леђа".

– Ко прекрши правило, убацује новац у хуманитарну касицу – каже Звонко Рајковић.

"Невладини баксузи" од 1999. године помажу најбољег ђака једне од средњих школа у Крушевцу, награђујући га матурским оделом, а ученицу – матурском хаљином. Само ове године обукли су више од 80 крушевачких малишана.

– Баш смо невладини. Не бакћемо се с владом и политиком у ширем смислу. Оснивањем НВО хтели смо да створимо бренд Крушевца, јер смо познати по духовитости. Одавде су и Чкаља, па Милан Пузић, Бата Паскаљевић, Радмила Савићевић, Радмила Живковић, сатиричар Карло Минић – подсећа шеф "угурсуза".

Ово весело друштванце вуче корене из 1929. године. Пошто су жене биле окупљене око "Кола српских сестара", мушкарци су желели да помогну градску сиротињу, али како се њихово дружење не би свело на пуко скупљање чланарине, намћори су га увили у обланду забаве. Обновили су рад 1987. године.

За њих не важи прилично раширена предрасуда – да је довољно смислити "мелодичан" пројекат за слушни апарат неког моћног финансијера, изучити стандарде израде међународних пројеката и од тога пристојно живети у Србији, под плаштом активисте "Института за истраживање руда и губљење времена", како критичари развоја цивилног сектора оцењују њихово деловање, алудирајући на детаљ из култног стрипа "Алан Форд".

Али, страни финансијери тање фондове за подршку НВО, тако да Грађанска иницијатива и Федерација невладиних организација Србије (ФЕНС) сматрају да је право време да се започне са систематским корацима у процесу обезбеђивања средстава за рад НВО из домаћих извора. Они предлажу успостављање сарадње са локалним самоуправама, у смислу обезбеђивања средстава из буџета општина, односно градова. Само 40 одсто НВО организација финансира се од фондација, 12 одсто се финансира сопственим средствима, 11 одсто чланарином, а из буџета свега – 2,2 одсто.

Једна од активисткиња невладиних организација с почетка деведесетих година прошлог века такође је свесна стереотипа о "конектовању за пребогатог страног донатора".

– Јавност углавном НВО повезује са Фондом за хуманитарно право или Јукомом, који се превасходно баве најважнијим политичким темама, односом према злочинима, успостављањем демократских вредности и транзицијом друштва, али, деведесет одсто НВО, или удружења грађана у Србији бави се обичним, животним стварима. Пецањем, на пример – каже ова жена која се тек недавно, после петнаестогодишњег бескомпромисног залагања за трансформацију српског друштва према неолибералним и грађанским постулатима, коначно "докопала" своје НВО.

Она се бави проблематиком људских и грађанских права у поратном систему, покушавајући да покаже како свет није укалупљен у стереотипе. Сматра да на скали топ-тема за стране донаторе стереотипи у постконфликтним друштвима заузимају високо место.

– Овде, чим проходаш све је стереотип. Стереотип је и како да начининиш први корак, како да ходаш, како да трчиш. Шта треба да говориш јавно, шта тајно. На Западу се грађани организују на свим нивоима, како би себи помогли. Тамо имате удружења мајки с једним, два или три детета. Удружују се садашњи и бивши алкохоличари... Ако имате проблеме, ви се удружујете и самим тим лакше остварујете своје циљеве.

У Србији делује мрежа од укупно 1.909 активних НВО, али међу њима су и они који се удружују и на бази – здраве памети, попут Удружења надарених "И-ку" из Новог Београда.

Можда је Растко Мочник, професор социологије културе на Филозофском факултету у Љубљани, у праву када каже: Задатке које је некад обављала држава под јавним надзором сада обављају специјализиране организације, које су одговорне својим финансијерима. Финансирају их и посебни извори, који у најбољем случају уважавају владајућу идеологију. Програме им састављају и новац додељују угледни, утицајни или успешни појединци и појединке, а то значи представници система и његове идеологије. А још чешће НВО финансира држава: у том случају логично је да финансијер одређује за шта ће ићи те паре и како ће се потрошити.

Успркос свему, НВО су потпора антисистемским покретима и новим облицима заједничког живота. С једне стране, оне су полуга неолибералне државе – а, с друге, оне су ретко подручје где је још уопште могуће развијати алтернативне облике заједничког живота, мишљења и стваралаштва. Попут Друштва чарапанских баксуза.

-----------------------------------------------------------

Најгушће у Београду

"У Србији је од укупно 1.909 активних, највећи број невладиних организација регистрован у Београду, Војводини и на североистоку земље, док двадесетак општина нема ниједну ову организацију", изјавио је Танјугу координатор Програма Центра за развој непрофитног сектора за односе с јавношћу Зоран Марковић. Поред Београда, град који је богат НВО је и Књажевац.

У Директоријуму Центра, организације су разврстане по врсти делатности којима се баве, па су тако највише заступљене организације културе и уметности, затим еколошка друштва и покрети, па хуманитарне и социохуманитарне. Поред домаћих, регистроване су и међународне, укупно их је 67.